Dvostruki naslov domaće predstave reditelja Bojana Đorđeva „Dr Auslander - Made for Germany” ukazuje na glavnu, aktuelnu temu projekta: masovno iseljavanje srpskih lekara i drugih zdravstvenih radnika u Nemačku zarad boljih uslova života i rada. Kao glavni akteri pojavljuju se medicinski radnici, koji bez obzira na stepen obrazovanja i godine života uče jezik i sele se u Nemačku. Ova predstava ima dokumentarnu osnovu jer se zasniva na ispovestima naših 13 zdravstvenih radnika iz postjugoslovenskih zemalja, različitih specijalizacija, ali i nivoa stručne spreme, od kojih je većina već u Nemačkoj, a neki su u procesu odlaska. Njihove ispovesti prenose glumci Aleksandar Đinđić, Olivera Guconić, Željko Maksimović i Dragana Varagić, na osnovu dramaturške obrade dokumenata koju pišu Tanja Šljivar i Mina Milošević. Neposredno pred početak premijere reditelj Bojan Đorđev ističe da je pored glavne teme o migracijama medicinskih radnika, nastojao da ukaže i na ostale društvene probleme.
„Predstava se sastoji iz mnogo tekstova, sastoji se iz jednog časa nemačkog, koja je zasnovana na ispovestima i na intervjuima trinaest naših sagovornika i sagovornica koji su različitog stepena obrazovanja iz medicinskih struka i koji su u različitim stadijumima odlaska ili povratka iz Nemačke. Ima i nekoliko elemenata koji su neka vrsta reakcije na određene medijske slike koje nas okružuju i ukazuju na neke priče iz prošlosti”
Upečatljivosti ove predstave, pored njene teme, dodatno doprinosi i prostor u kome se ova predstava igra na Bitef festivalu: amfiteatar za anatomiju Medicinskog fakulteta, mesto gde se upravo stvaraju doktori „za Nemačku”. Smeštajući predstavu u središte prostora u kome se mladi zdravstveni radnici obrazuju, Bojan Đorđev na specifičan način pomera diskurs – ti mladi ljudi su sada diplomirani lekari, specijalizovani za razne oblasti medicine i oni sada ispred profesorske katedre pričaju o drugoj strani medicine, onoj koja se ne nalazi u anatomskom atlasu. Publika sada sedi u amfiteatru i sluša o posledicama, ali ne recimo o posledicama loše ishrane na organizam, već o posledicama odlaska na organizam. Tačno je, oni savršeno dobro poznaju ljudski organizam do najsitnije ćelije, ali najbolje poznaju osećaj odlaska i ostavljanja svega iza sebe. Napuštena mesta nekima bude sećanja iz ratnog detinjstva, nekima o ljubavi, a nekima o opustošenim gradovima i napuštenim porodičnim kućama.
„Podnaslov predstave „Made for Germany” je obrnuto od one čuvene etikete koja garantuje kvalitet, pa su tako Medicinski fakultet i amfiteatar Anatomskog instituta dostigli tu vrstu kvaliteta koja je potrebna Nemačkoj za visoko obrazovanom radnom snagom. Od samog početka znali smo da ćemo izvoditi predstavu u ovakvoj vrsti ambijenta i onda je većina proba organizovana u ovim prostorima, ali isto tako amfiteatar je samo još jedna vrsta gledališta, vrlo bliska tome kakav je odnos gledala i publike u standardnom pozorištu. Takođe, nadam se da ćemo ovu predstavu igrati i na drugim mestima, jer ona ne zavisi sasvim od amfiteatra.”, ovako reditelj Bojan Đorđev objašnjava odluku da se predstava igra baš na Medicinskom fakultetu.
Predstava je podeljena na nekoliko segmenata. Prvi deo predstave protiče u citiranju Džona Bergera, Freda Motena, Džema Karadža i Jovana Jovanovića Zmaja, kao i nemačkog udžebnika, a oni se stapaju sa individualnim iskustvima aktera komada. Nakon toga, kao po nekom višestruko ponovljenom receptu, smenjuju se epizode o odluci, odlasku, prilagođavanju, zaljubljivanju, prihvatanju o nepovratku i razmišljanjima o mogućem povratku. Nakon svake od njih, akteri ostaju nedorečeni. Krug je nemoguće zatvoriti, nemoguće je napraviti korak nazad, jer pomisli o povratku nema. Sve što ostaje je osećaj nepripadnosti koji lebdi u vazduhu, kao stalni podsetnik o poreklu.
Pored ovih dokumentarnih priča, u predstavi je obrađen i jedan istorijski događaj s kraja 20. veka i pripovesti o gastarbajterima i prekookeanskim migracijama. Praveći ovu digresiju na samom kraju predstave, reditelj nastoji da ukaže na globalni problem migracije. Prikazan je događaj koji je došao sa padom komunizma u Albaniji, što je ispraćeno ogromnom ekonomskom krizom, oskudicom hrane i građanskim nemirima. Brodom „Vlora” je u potrazi za boljim životom, oko 20.000 ljudi pristiglo u italijansku luku Bari. 8. avgust 1991. godine ostaće upamćen kao datum početka savremenih izbegličkih kriza. Istovremeno ovaj događaj je podsetnik kako udesa i tragedije vremena, tako i čoveka u njemu. Svedočanstvo tog dana, traje i dan danas.
Na kraju, ogromna platnena geografska karta se nadvija nad publikom, svako pojedinačno je dodiruje i pomaže da prođe kroz amfiteatar, sve dok ona ne ostane iza nas, na kraju amfiteatra, kao poruka da je vreme da svim svojim snagama, sa svojih deset prstiju rešimo ovaj društveni problem i da onima koji svoj život posvećuju spašavanju naših života pružimo bolje uslove za ostanak u Srbiji.
Večeras u okviru glavnog programa 56. Bitef festivala publiku očekuje repriza predstave „Dr Auslander – Made for Germany”.
Foto: Jelena Janković
