Sinoć je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, u Prologu, nezvanično otvoren 56. Bitef. Publika je imala priliku da gleda predstavu „(Nije) kraj sveta”, u režiji Kejti Mičel. Predstava je nastala u produkciji Šaubinea iz Berlina.
Savremeni tekst Kris Buš govori o ekološkoj problematici današnjice na više nivoa, ali uključuje i teme o današnjem akademskom svetu i položaju naučnika u njemu. Zbog toga ova predstava dobro povezuje prošlogodišnju festivalsku temu sa ovogodišnjom temom 56. Bitefa.
„(Nije) kraj sveta” kroz fragmentarnu strukturu predstave progovara o brojim pitanjima – kao kroz isečke iz kojih treba uhvatiti nit i oblikovati suštinu. Zbog obimne tematike koju obuhvata ova predstava, a to su svakako klimatske promene i njene posledice, fragmentarna struktura se čini i smislenom, povezujući delove radnje u celinu.
Radnju pratimo kroz razgovor Ane Fogel, kroz koji se ona bori za posao svog života, i ekspertkinje za klimatske promene, Ute Oberdorf. Razgovor prekida priča o savremenim pojedinostima današnjeg sveta – o istrebljivanju životinja, o klimatskim promenama koje utiču na porast temperature koju svi osećaju, o nafti, šumama, ružičastom snegu... Dobra uigranost Aline Vimbaj Strehler, Jule Bove i Veronike Bahfišer dovedena je do besprekornosti, što ovoj predstavi daje ritmičnosti, iako je radnja svedena na dijaloško-monološke izvedbe, ujednačenog tona, sa presecima koji najavljuju novi fragmentarni isečak. Međutim, ta ritmičnost se donekle gubi u toku trajanja predstave, što otežava praćenje i nestaje ona prvobitna spona.
Iza glavne priče, malo skrajnute u uglu scenografije, četiri devojke voze bicikle. Da publika na samom početku nije obaveštena šta te devojke rade, verovatno bi se zapitali koja je njihova funkcija. Rediteljka na ovaj način progovara o životnoj sredini i njenom očuvanju. One na biciklima okrećući pedale proizvode struju, koja je sasvim dovoljna da bi se kasnije reflektovala u vidu svetla na sceni. Ovim, ali i scenografijom koja je izgrađena od reciklabilnih materijala (čine je troja vrata −važan deo predstave; dve stolice i cveće, kao i razne biljke), a i kostima koji su preuzeti iz ranijih predstava, progovara o ekološkim pojedinostima pojedinca, ali i društva.
Predstava će, kroz brojne tematske prikaze u vidu nekoliko rečenica, otvoriti brojna pitanja o kraju sveta ili njegovom izbavljenju (ako je ono moguće?), o pojedincima i zajednici, njihovom delovanju, mogućnostima, ali i nemogućnostima. Kroz svoj narativni karakter otvoriće i novo polje razmišljanja u smeru kojim ćemo se kretati narednih dana kroz glavni, ali i prateći program 56. Bitefa.
Ko su to junaci rada svog, saznaćemo već sutra, kada se festival i zvanično otvara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Festival otvara plesna predstava koreografa Jana Mortensa, pod nazivom „Svaki pokuštaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”.
U pratećem programu, sutra, od 12 časova u Luci Beograd, izvodiće se akrobatska predstava „Bestijarij”, za čiji koncept je zadužen Žan Mordo.
Foto: Gianmarco Bresadola
