Nova sezona u Pozorištu mladih počela je premijerom predstave „Tri musketara”, po motivima romana Aleksandra Dime, čiji je autor Aleksandra Glovacki, a reditelj Darijan Mihajlović. Dosta se spekulisalo o ovoj predstavi, postepeno se podizala prašina i naposletku željno se iščekivala, te bi stoga bilo neopravdano i nesmelo izneveriti očekivanja publike, jelte.
„Musketari”, kao klasična avanturistička priča sazidana delom na istorijskoj osnovi, pisani su par vekova kasnije od vremena kada se odvija radnja romana. Priča smeštena početkom 17. veka daleko je od francuske revolucije i ideala slobodnog građanstva. No kako to uglavnom biva sa klasicima, i sadašnjica se može poistovetiti sa takvim velikim pričama.
Tri musketara, tri elitna ratnika u službi kralja Francuske, nisu u epicentru svih zbivanja, što je malo kontradiktorno samom naslovu. Aleksa Ilić kao Atos, Danilo Milovanović kao Portos i Slobodan Ninković kao Aramis, neodoljivo šarmantni, sva trojica su identični i jednaki, pa ipak svako od njih lik svog musketara iznosi na specifičan način uz neverovatnu lakoću igre. S druge strane, glavni junak je D’Artanjan, siromašni plemić koji dolazi iz provincije Gaskonja u Pariz u potrazi za dobrom avanturom, a tumači ga mlad i talentovan Darko Radojević. Njegov D’Artanjan je baš onakav kakvim ga je pero Dime još onda stvorilo - hrabar, okretan, srčan mladić, baš onakvi kakvi su nam danas potrebni da se tako smelo i bespogovorno okuraže i upuste u neiščekivane zaplete. Scena D’Artanjana i Konstance (Kristina Savkov) pozorišna je inscenacija ljubavnih scena iz Diznijevih filmova, prožeta bajkovitim numerama.
Nijedna priča ne bi bila ni upola zanimljiva kada ne bi postojali negativci koji su tu da je začine. Kardinal Rišelje kao glavni antagonista, luciferski crven i pakostan, u izvedbi Saše Latinovića pomalo deluje duhovito i dopadljivo. Njegova desna ruka, milejdi De Vinter (Slavica Vučetić), žena mračne prošlosti, lukava i zla špijunka. Miloš Macura i Marina Cinkocki kroz karikature kralja Luja XIII i kraljice Ane čine prilično simpatičan dvojac uz zanimljivo i svedeno poigravanje rečima. Dvorske dame (Sanja Tomić, Marija Todorović, Neda Danilović, Vera Hrćan Ostojić, Dragan Zorić) u fantastičnim autentičnim kostimima koji fakat mogu parirati onim brodvejskim. Elem, ukoliko smo ikada bili u nedoumici zašto studenti glume imaju časove mačevanja na akademiji, verovatno nam nije palo na pamet da mogu da zaigraju likove musketara, a dinamične i akcione scene mačevanja potvrđuju da su časovi bili značajni i sjajno i besprekorno ih izvode trenutni studenti glume (Srđan Kner, Strahinja Puškarević, Aleksandar Tobdžić, Aleksandar Sarapa, Miloš Radaković, Vukašin Marić, Nikola Mikulić, Aleksandra Lazin) uz ostale kolege.
Iako se predstava drži govoto celim delom romana, ubačeni su nijansirani elementi savremenog doba. S tim nas podsećaju da smo ipak u 2021. godini iako se radnja predstave odigrava davne 1706. Ivan Đurić kao Žisak, zapovednik garde, opominje da se isključe mobilni telefoni; a D’Artanjanov sluga Planše (Aleksandar Milković) povremeno nas počasti informacijama sa Vikipedije. Pored toga, mogu se uočiti suptilni momenti lascivne aluzije, kao i aludiranje na gej lobi. Izuzetna rečenica iz samog romana „Svi za jednog, jedan za sve” verifikuje udruženost čitavog ansambla. Zahtevna i produkcijski skupa scenografija podstiče da se zapitamo i o onim ljudima iza kulisa na koje retko pomislimo - od scenografa, koreografa, preko kostimografa i šminkera, pa sve do muzičke pratnje u uglu scene - bez kojih ništa ne bi bilo kako jeste.
Gotovo da je musketarstvo danas zaboravljena kategorija, ali je večita borba jednoumlja i slobodnog uma. Ovde se ne dovodi u pitanje nužno musketarstvo kao disciplina, već ono što odlikuje i karakteriše musketare kao takve spektakularno hrabre, dečje razigrane i dosledne. I mi možemo ponovo biti takvi i postoji i dalje dobro u ljudima. Reditelj Mihajlović lepo je učio da „svaki čovek je unikat, ali za to je potreban drugi čovek koji to prepoznaje”. Sa željom da ova predstava još dugo potraje na sceni Pozorišta mladih, a i da se igra van nje, autorka ovog teksta vas poziva da prisustvujete nesvakidašnjem teatarskom ugođaju jer samo u pozorištu postoji magija trenutka. Lojanost. Prijateljstvo. Ljubav.
Foto: Jovana Semiz
