Iluzorno je spominjati pred kakvim izazovima smo izloženi na svakodnevnom planu, a da nije nešto što već neko nije izrekao, a kamoli pomislio. Mada, sa druge strane, ukoliko o svemu tome ne govorimo naglas, vodi li nas to mirenju i prihvatanju činjeničnih stvari koje dalje vode ka blagom zaboravu i potisnuću? Na udarnom tapetu nalazi se i kultura. Brojnim pozorišnim festivalima je ove godine izostala državna finansijska pomoć. Među njima je i Šekspir festival koji se, uprkos izostanku finansijske podrške osnivača – opštine Inđija i Pokrajinske vlade, ipak održao 12. put za redom u Vili Stanković u Čortanovcima od 3. do 6. jula.
Ovogodišnji slogan bio je „Luda planeta”. Osnivač i direktor festivala, Nikita Milivojević, slogan objašnjava rečima: „U jednom od poslednjih Šekspirovih komada, jedan od likova pita se: Šta se ovo dešava... zavladala je neka luda planeta? Luda planeta je u međuvremenu postala još luđa, ali i dalje se vrti, i mi zajedno sa njom. Vrti se sve brže i brže, tako da nas hvata vrtoglavica, pogled nam se muti, i čini se da sve oko nas okrenuto je naglavačke”. Kako Milivojević kaže, u skladu sa tim osećajem je i moto festivala – Sonet 66, koji je „iskočio iz zgloba”. Interesantan je i plakat festivala koji ove godine direktno aludira na Banksy-jev mural „Devojčica sa balonom”. Iako je izostala finansijska podrška, nije izostala solidarnost i zajedništvo. S obzirom na to da ove godine nije bio organizovan prevoz iz Beograda i Novog Sada, svako ko je želeo da isprati predstave se snalazio – neki su tražili, a neki nudili mesto u kolima. Takođe, bilo je izazovno proceniti rutu putovanja do Čortanovaca uprkos svakodnevnim blokadama ulica. Kako se u Hamletu vodi bitka „biti ili ne biti”, tako su postojale brojne individualne moralne dileme. Na kraju krajeva uvek je važno „biti”, ali to za sobom povlači potpitanje „šta biti”? Sama realizacija ovogodišnjeg festivala jasan je pokazatelj istrajnosti i da umetnost opstaje bez obzira na okolnosti. Svako povlačenje vodi ka odustajanju ili prihvatanju poraza.
Primetno je da u samoj atmosferi među publikom nije izostao i osećaj neizvesnosti i ponegde se moglo načuti komentarisanje u vezi sa aktuelnim dešavanjima. Sa druge strane, nosioci repertoarskog programa bili su mladi ljudi, odnosno studentske predstave. Doneli su onaj pozitivni deo energije koja se redovno oseti na ulicama – vedrinu, igru, pesmu, smeh. Festival je otvorila predstava „Dva viteza iz Verone” koja predstavlja rezultat saradnje Akademije umetnosti Univerziteta u Banjoj Luci i prestižne Ruske akademije za pozorišne umetnosti – GITIS u Moskvi i predstavlja značajan korak u internacionalizaciji umetničkih programa Banjaluke i afirmaciji njenih mladih stvaralaca na međunarodnoj sceni. Režiju predstave potpisuje mladi ruski reditelj završne godine GITIS-a, Ilija Zaitsev. Predstavu su izveli studenti III godine glume na Akademiji umetnosti u Banjoj Luci u klasi profesorke Elene Trepetove Kostić. Šekspirov komad je ovde poslužio kao priča o mladim i ambicioznim ljudima. O želji koja iznutra nagriza čoveka i ruši sve oko njega i o tome kako i mladi, pozitivni ljudi mogu da se pretvore u životinje i ubice.
Drugog festivalskog dana, po prvi put na Šekspir festivalu izvedena je čuvena komedija „Vesele žene vindzorske” u izvođenju glumaca Kruševačkog pozorišta i Gradskog pozorišta „Semberija” iz Bijeljine. Prema rečima rediteljke Sonje Petrović u kontrapunktu priče o veselim ženama, nekim novim modelima uloge žene u strogo puritanskom društvu je i savremena umetnica – žena koja je simbolično na sebe preuzela previše uloga. Kroz predstavu se postavlja pitanje da li će pozorište preživeti kapitalizam i da li će žene dobiti nervni slom?
Pretposlednje večeri festivala nije bilo igranja. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu otkazali su izvođenje predstave „San letnje noći”. U svom saopštenju su naveli da zbog aktuelnih dešavanja, uključujući hapšenja studenta i pritiske na njihove kolege, smatraju da u ovom trenutku ne postoje uslovi za slobodan umetnički izraz. „Posebno ističemo da je jedan od članova naše predstave uhapšen, što je dodatno uznemirilo celu ekipu predstave. Odluku o neizvođenju predstave doneli smo u znak solidarnosti sa uhapšenim kolegama, ali i iz dubokog uverenja da je uloga pozorišta da podseća na društvenu nepravdu i odgovara na represiju kojoj smo izloženi”, stoji u saopštenju.
Završno veče Festivala obeležila je predstava „Zaboravljeni Šekspir”, Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu u režiji Hadži Nenada Maričića. Predstava čini autentičan spoj glume i renesansnih melodija ansambla za ranu muziku „VisAntiqua”. Nastala je u zanimljivom spoju delova biografije i nekih od najpoznatijih scena iz Šekspirovih drama: „Otelo”, „Henri VI”, „Ričard III”, „Henri VIII”, „Hamlet”, „Antonije i Kleopatra”, „Romeo i Julija”...
Gledaoci su na samom kraju festivala dali poslednje pozdrave Suncu i komarcima na obalama Dunava u Čortanovcima, uz nadu da će se Šekspir festival, pa i samo pozorište i društvo, naredne godine odvijati u boljoj i drugačijoj stvarnosti od ove u kojoj trenutno živimo. Kao što Šekspir na kraju soneta kaže, verujemo da uprkos svemu: „ljubav jedina može nas sačuvati”.
