Tri note u ozbiljnom kontekstu

Jubilarno peto po redu „Pozorišno proleće” u Šapcu, radnog naziva „Vreme, otisak, sećanje” otvoreno je sinoć predstavom „Lepa Brena prodžekt” Bitef teatra. Iako naziv festivala na momenat izaziva osećaj zbunjenosti, budući da smo „zagazili” u jesen, istrajnost i rešenost da se isti održi upravo je ogledalo ljudi koji su radili na pripremi celokupnog programa, kao i publike koja je sa oduševljenjem dočekala početak nove sezone. U prilog tome govori i činjenica da su karte za gotovo sve dane relativno brzo rasprodate. Zli jezici bi rekli da je to produkt više nego duplog smanjenja broja dostupnih mesta, uzimajući u obzir da je u prodaji bilo umesto 300 samo 90 karata, no žamor, smeh, radosna lica i po koji komentar, koji bi se iz različitih delova sale mogao čuti i pre i posle predstave, najbolji je demant.

Pred samu predstavu prisutnima se obratio i Zoran Karajić, bivši dugogodišnji direktor Šabačkog pozorišta, sa nekoliko reči o „nevidljivom oružju” koje je tokom 2020. godine preuzelo kontrolu nad životima širom planete, ali i nad životom pozorišta u našoj zemlji. Iako je prvobitno bio zakazan za april i sa selekcijom od čak osam predstava, u okviru redukovanog programa ipak će se izvesti četiri predstave. Direktor i selektor festivala, Karajić, nije propustio priliku ni da iskaže zadovoljstvo zbog brojnih pohvala na račun repertoara festivala, ali je takođe i podsetio na predsednika umetničkog saveta „Pozorišnog proleća”, Dušana Kovačevića. 

Nakon dela koji je bio obezbeđen za otvaranje festivala i govore, publika je imala priliku da gleda predstavu koja se već nakon prvog izvođenja našla na meti kritika, i pozitivnih i onih manje priželjkivanih. „Lepa Brena prodžekt” je predstava u produkciji Flajing Džindžera, Bitef teatra i Šlahthaus teatra iz Berna i izvodi se od decembra 2019. godine. Koncept i režiju potpisuju Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević, dok je za tekst bilo zaduženo čak pet autora. Svaki autor teksta je za sebe imao po jednu Brenu.

 Od perioda osamdesetih i čuvenog koncerta u Rumuniji, prividno još uvek „zlatnih godina” bivše države, preko raspada Jugoslavije i postsocijalističkog pokušaja nacionalnih država da se ponovo stvore kao samostalne, utkane su sudbine čitavih generacija koje, bez obzira na subjektivni karakter ukusa u oblasti kiča i kulture, Lepu Brenu i danas vide kao simbol vremena kada za odlazak na more nije bio potreban pasoš. Kao i različiti aspekti koji se kriju iza kompleksnog pitanja bivše Jugoslavije, pet Brena smenjivalo se na sceni Šabačkog pozorišta. Svojim monolozima, koji su na momente ličili na kabare izvođenja, na nesvakidašnji način dočaravano je poslednjih četrdeset godina koje su male zemlje bivše velike Jugoslavije provele prelazeći iz jedne u sasvim drugu krajnost. 

Među publikom koja je bila u neposrednom, „socijalno-distanciranom” okruženju, pronosile su se različite reakcije, a primećeniju izazvao je jedini glumac iz ove postave, tačnije, „Brenna” sa dva slova „n” u imenu. Da li zbog slobode na sceni i van nje, ili zbog samog prizora „Brene seksualnosti”, koja u mini haljini svira harmoniku, možda i zbog životne priče transrodne osobe na brdovitom Balkanu, Ivan Marković nesumnjivo je pobrao simpatije publike. Svakako, ne treba zaboraviti ni četiri Brene koje su, svaka na svoj način, izazivale na smenu smeh, ali i ostavljale gorke ukuse. 

Prilikom razgovora koji je organizovan neposredno nakon predstave, Vladimir Aleksić je izjavio da je stavljanje „pesme od tri note u ozbiljan klontekst” bio jedan od glavnih izazova. To je istakao kao komentar na kritike koje su dovodile u pitanje uvođenje Lepe Brene i njenih pesama u pozorište. Olga Dimitrijević objasnila je da se kroz predstavu ne provlače samo motivi u vezi sa prošlošću, već i da je jedan od ciljeva epiloga priče o Lepoj Breni sagledavanje trenutnog stanja u kom se društvo nalazi, te isticanje potrebe za pronalaženjem novih pesama i novih simbola, koji će u budućnosti biti nosioci nekih drugih političkih borbi. 

Bez obzira na subjektivan doživljaj, sigurno je da predstava „Lepa Brena prodžekt” publiku u Šapcu nije ostavila ravnodušnom. Iako je u publici bilo i onih koji su sa nestrpljenjem čekali da izađu, kraj predstave je bio propraćen gromoglasnim aplauzom dela publike.

U narednim danima na pozorinici Šabačkog pozorišta biće izvedene još tri gostujuće predstave, kao i jedna predstava šabačkog ansambla. Drugog dana festivala „Pozorišno proleće” biće izvedena predstava rađena po istoimenom romanu Ive Andrića, „Travnička hronika”, u saradnji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Narodnog pozorišta iz Sombora sa početkom u 20 časova.

Foto: Šabačko pozorište/Jugoslav Radojević