Puno se ove sezone pričalo o pozorištu (ili možda ipak nedovoljno?), neke premijere su privukle pažnju publike više nego ikad, a za neke predstave se čekalo u redovima i tražila karta više. Da li se više išlo u pozorište kao što je to izgledalo ili su se tražili izgovori za izostanke, nećemo saznati. Tokom protekle sezone odigrano je 168 premijera, što je nešto više nego prethodne godine. Mesto susreta i okupljanje publike, pored pozorišnih kuća, bili su i festivali. Na njima smo imali prilike da pogledamo predstave do kojih nije lako doći, te su neka gledališta bila ispunjena publikom do poslednjeg mesta, a neka su, kako to biva, ostala poluprazna.
I ove godine smo odlučili da oslušnemo šta kaže pozorišna publika, odnosno naši čitaoci, i da od njih saznamo kakva je bila ova sezona. Oni su bili vredni i aktivni, delili su sa nama utiske sa predstava, a i otvoreno komentarisali ono što im se svidelo ili nije svidelo. Zato su naši čitaoci imali priliku prethodnih dana da izaberu najbolju predstavu iz sezone 2022/2023. iz redakcijskog izbora koji je brojao 18 premijerno odigranih predstava.
Predstava Bravo za klovna; Foto: Narodno pozorište Subotica
Predstava „Bravo za klovna”, nastala u režiji i izvedbi Minje Peković, premijerno izvedena u decembru na matičnoj sceni Narodnog pozorišta Subotica, osvojila je najviše glasova, te je izabrana za najbolju predstavu ove sezone. Od ukupno 549 glasova, ova predstava je dobila 160. Drugo mesto, među najtraženijim beogradskim predstavama, zauzela je predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Edip” sa 75 glasova. Predstava „Bruklin i mačke u kontejnerima”, Regionalnog pozorišta Novi Pazar, jeste treća, sa ukupno 60 glasova. Pored pomenute tri, veću pažnju publike privukle su i dve predstave Narodnog pozorišta u Beogradu, „Naš razred”, na četvrtom mestu i „Deca” na petom.
Posmatrajući ovu pozorišnu sezonu iz ugla publike, ali ne i iz one pasivne pozicije posmatrača, mogli bismo zaključiti da je bilo uzleta i padova. Stvorene su one predstave koje su otvorenije komunicirale sa publikom, uvlačile ih u svoje umetničkke slojeve i dopuštale im da se sa njim povežu. Određene, dugoočekivane premijere, izazvale su razočaranje, a neke za koje možda nismo ni znali da su stvorene, iznenadile su nas svojom celovitošću.
Predstava Edip; Foto: Nebojša Babić, Jugoslovensko dramsko pozorište
Šapnuću vam da sam za vreme igranja jedne predstave, čula mlade ljude, rekla bih srednjoškolce, koji su verovatno organizovano došli, kako govore o predstavi sa puno pažnje, kritičkog mišljenja, ali i sa osećajem svesti o važnosti odlaska u pozorište i praćenja i savremenih i klasičnih komada. Zbog takvih komentara, misija pozorišta sigurno je postignuta. Šaptala je i publika, krišom, više među sobom, o slabostima predstava, ali se iskreno radovala smehu, govorila da se „dugo nisu ovako smejali u pozorištu” ili „ova predstava nam je bila preko potrebna”. Iz tog pozorišnog mraka, koji nam je svima omiljen, u koji se stapamo pre početka i na kraju predstave, izdvojilo se još mnogo komentara, jer smo pažljivo osluškivali i želeli da čujemo čemu teži ovdašnja publika. Koji su zahtevi mlađih, što su tek zakoračili u pozorišni svet, a šta misli, ona starija, iskusnija publika. Rečenica gledateljke „Imala sam osećaj kao da je vreme na trenutak stalo” obeležiće igranje jedne premijere, te vam želim da svaka naredna stvori sličnu atmosferu, koju samo pozorište može da nam pruži. Taj osećaj koji kolektivno kao publika delimo tokom trajanja predstave dopušta nam da se izdvojimo od svega što vlada van zidova i da zajedničkim mišljenjem i promišljanjem utičemo na same sebe i ono u šta nas predstava uvlači.
Predstava Bruklin i mačke u kontejnerima; Foto: Anfiteatar
Pored dramskih predstava, koje su uvek najprisutnije, ove godine stvoreno je nekoliko kvalitetnih komedija, koje su privlačile pažnju publike. Ne treba zaboraviti da se napomenu i plesne predstave koje smo gledali najčešće u Bitef teatru, ali i na nekoliko festivala, monodrame sa kojim se, čini se, publika najviše identifikovala, ali i naravno, kolektivne ansambl igre, koje nas uče koliko je zajedništvo na sceni važno da bi učinilo pozorište živim.
Predstava Naš razred; Foto: Narodno pozorište u Beogradu
I ova pozorišna sezona zasigurno je bila uljuljkana, kao i prethodne, sa već isplaniranim repertoarom, koji nije uvek ispunio očekivanja. Najviše je ponovo izostavljena mlada publika, koja više žudi za predstavama u kojim je moguće da osete nove umetničke izraze i spremne su da se poigavaju sa različitim senzibilitetima publike. Zbog toga je pozorišni repertoar bio naklonjen starijoj, privrženoj, ali i najvernijoj publici i njihovim zahtevima. Možda smo baš zbog toga bili više pasivni posmatrači, a ne oni aktivni učesnici, dok su u potpunoj tišini pozorišne sale odjekivala zvona mobilnih telefona, šuškanje omota od bombona, ili razgovor koji je započet baš onda kad ne treba.
Predstava Deca; Foto: Narodno pozorište u Beogradu
U pozorišnoj pauzi koja će potrajati do septembra ostaje nam da sumiramo utiske, da „pripremimo” šta ćemo gledati u novoj sezoni, a kojim ćemo se predstavama iznova vratiti. Ostaje nam i da otkrijemo predstave iz drugih gradova, van onih najvećih, u kojima je skoncentrisan najveći broj pozorišta, koje nemamo priliku često da gledamo, a naša publika ih je tokom ovog izbora spoznala. Zbog toga, evo predloga, da u sledećoj sezoni možda posetite neki do sada vama nepoznat grad i pogledate šta njegovo pozorište može da vam ponudi. Vreme pauze, takođe, možete da iskoristite za odlazak na neki od pozorišnih festivala koji se održavaju u avgustu u našoj zemlji, ili da se spustite do jadranskog primorja i otkrijete pozorišne festivale koji se održavaju u poznatim letovalištima.
Do sledećeg viđenja u nekom vama (nama) omiljenom pozorišu!
