Ova kafa je krenula kao dopisivanje sa idejom da jednog dana preraste u neko lenjo onlajn ispijanje „slavic kafice“. Međutim, kako je Dunja stalno u pokretu, odlučile smo da nastavimo dopisivanje na relaciji Beograd – Pariz, naravno uz prigodnu kafu u datom trenutku.
Iako trenutno živi u Americi, Dunja se stalno vraća na scenu Beogradskog dramskog pozorišta da bi igrala „Božanstvenu komediju“. A ko je tu predstavu gledao, zna da to nije komad koji se samo gleda, već sasvim drugačije od klasičnih predstava komunicira i sa publikom i sa glumcima, pa se poigra sa našom pažnjom i strpljenjem. Malo nam i izmeni percepciju stvarnosti, a i imaginacije.
Kako ti je počelo jutro?
Vrlo zadovoljavajuće. Uz prelepu kafu i čokoladni kroasan u Parizu.
Gde bi volela da sad piješ kafu?
Baš ovde.
Slatka ili gorka kafa?
Sredina. Mala sa hladnim mlekom.
Bez čega ne možeš da zamisliš dan?
Da se ne čujem sa bratom.
Šta bi jedna Amerikanka rekla Dunji?
Everything is possible!
A šta bi rekao neko sa Balkana?
Ma ne možes to, džabe trošiš vreme. Neće ti to uspeti.
A šta bi ti na to odgovorila?
Sada više ništa. Slušam svoj instinkt i verujem sebi.
Kuda teče Misisipi?
Tamo gde nema kontrole. Kuda i život.
Šta nikad nisi rekla sa scene, a bilo ti je na vrh jezika?
KOLIKO VOLIM POZORIŠTE!!!
Šta kažeš sebi nakon „Božanstvene komedije“?
Ipak si preživela. Kad možes ovo – možes sve.
Šta se dešava u pauzama kad nisi na sceni dok se igra „Božanstvena komedija“?
Teško je sumirati. Sve što ne možete da zamislite. :) Od nedoumice da li kupiti air fryer do haotičnog spremanja za sledeću scenu.
Da li uvek tačno znaš svaki deo teksta koji izgovaraš?
Apsolutno.
Da ti režiraš predstavu, kako bi se zvala?
Nisam sigurna, ali bi definitivno bila komedija.
O čemu razmišljaš kad putuješ između Amerike i Srbije?
Kada putujem iz Amerike za Srbiju – koliko mi nedostaju porodica i prijatelji, a kada idem iz Srbije za Ameriku – kako ostvariti sve ideje koje imam i pravim plan.
Koju pesmu puštaš kad sletiš u Srbiju?
Vlada & Bajka – Beograd
Da ovog trenutka praviš večeru i spajaš tipične Balkance i Amerikance, ko bi se sve tu našao?
Nikad nisam o tome razmišljala, ali znam gde bih pravila – kod tate na ranču u njegovom selu, Cerovcu, dok okrećemo prase.
Koju pesmu bi im pustila?
Hm... Sve od Džeja.
Kako bi se ta večera završila?
Ameri ispod stola, mi na plafonu.
Šta poručuješ Medi kada se setiš zajedničkih scena iz Misisipija?
Ti si najbolji partner kog sam ikada imala za improvizaciju na sceni.
Da možeš da promeniš tok jednog događaja, koji bi izabrala?
Nijedan. Mišljenja sam da se sve dešava sa razlogom, baš kad treba i kako treba, a tek kasnije shvatimo zašto.
U kom prostoru obitava Beatriče kada se ugase svetla scene?
U prostoru između svetlosti i sećanja. Između ideje o savršenstvu i ljudske potrebe za njim.
Jedna rečenica koja ti obeležava tu ulogu?
Imam dve: „Vaša nevolja ne može mi ništa, niti plamen tog pakla može da me sagori." i „Ovo nebo koje u sebi sadrži sav ostali svemir onome krugu pripada koji najviše Boga ljubi. I njega se najviše drži."
Šta bi poručila svojim, ali i našim pratiocima na Instagramu?
Okolina snažno utiče na nas. Birajte pažljivo gde živite i s kim ste okruženi. Iznenadiće vas koliko hrabrost da preuzmete rizik može pozitivno uticati na vaše raspoloženje i kvalitet života.
Zašto više ne „Takozvana Quince“?
Vrlo je prosto — zbog lakšeg brendinga. Amerikanci ne znaju šta znači, pa ne mogu ni da me pronađu, ali ću uvek ostati „takozvana” i „kvins” za naše podneblje <3
