Autorski projekat Romana Nikolića, „Antigona – Lepo je kad padneš na mekano”, biće premijerno izveden u utorak, 28. februara sa početkom od 19 časova u Novosadskom pozorištu/Újvidéki Színház.
Valentin Vencel, direktor pozorišta, najavio je drugu po redu premijeru u Novosadskom pozorištu u sezoni 2022/23: „Reditelj nam u svojoj najavi povodom projekta „Antigona – Lepo je kad padneš na mekano” kao fundament iznosi žrtvu, odnosno spremnost pojedinačne i društvene žrtve u cilju ostvarenja istine i istinitosti. Ta žrtva se u našem slučaju ispoljava tako da umetnici na sceni žrtvuju artificijelnost zarad istinitosti. Jedan poprilično drugačiji odnos prema tekstu, igri, temi i prema publici. Ovo je jedan vrlo značajan iskorak u radu Novosadskog pozorišta i mislim da ovaj projekat nagoveštava jedan pozitivni i kvalitativni zaokret koji će u sebi sadržati nešto što u našim pozorištima na ovim prostorima nedostaje, a to je sakralnost prema umetnosti i temama koje obrađujemo”, izjavio je Vencel.
Romano Nikolić je rekao da kao reditelj uvek pokušava da otvara prostore mladim umetnicima: „I ja sam kao mlad dobijao neke prilike koje možda nisam trebao u tim trenucima ili su bile čudne. Ne sme biti čudno da mladi glumac akademije igra veliku ulogu, svi direktori pozorišta moraju otvarati prostore mladim ljudima. Bez mladih ljudi nema ničega i ostaće nam ništa. Što se tiče predstave, postoje neke stvari u našim životima koje srce pamti a neke stvari smo dužni sebi. Jedna od njih je pitati se gde su svi oni čije su majke, očevi, braća i sestre koji još uvek čekaju da s njima popiju kafu ili da pronađu mesto gde mogu položiti cvet. Svako ima pravo na to. Majka uvek nestane sa svojim detetom, brat uvek nestane sa sestrom ili sestra s bratom i otac uvek nestane sa svojom kćeri ili sinom. Neki su preminuli čekajući odgovore i mi se umesto njih konstantno moramo pitati jer je to naša odgovornost.”
Dorotea Šušak, dramaturškinja predstave kaže da su uzeli arhetipski narativ svih centralnih motiva Sofoklove tragedije: „Istražujemo dihotomni odnos između pravde i prava za koji nam je svima na postratnim prostorima ali i čitavom svetu sasvim jasno da je razdvojen i da pravo i pravda nisu sinonimi. Bavimo se odgovornošću za zajednicu i naša Antigona nadilazi pojam žrtve i viktimizacije i ne libimo se postaviti sva ona pitanja koja propitkuju odnos žrtve i progonitelja, zločinca ili vršitelja agresije u odnosu na onog koji tu agresiju trpi. Antigona jeste jedan narativ o nemogućnosti oproštaja sa svojim bližnjima i nemogućnost sagledavanja ultimativne žrtve i traume rata. Žrtva je odrođena od pojmova kao što su nacija, rod, pol, politička orijentacija ili bilo koje ljudsko načelo, određenje, identitet. Postavlja se pitanje kako mi kao društvo pomažemo žrtvi da prebrodi svoju vlastitu traumu ili joj otežavamo i pomažemo diktatoru da nastavi biti diktator”, zaključuje Šušak i dodaje da ne žele biti pretenciozni da misle da jedna predstava može pružiti odgovor svetu.
Glumačku podelu čine: Gabriela Crnković kao Antigona, Regina Sabo kao Ismena, Arpad Mesaroš kao Kreont kao i Terezia Figura, Agota Ferenc, Livia Banka, Daniel Gomboš, Ištvan Kereši, Gabor Pongo, Fani Dupak, Bence Salai, Roland Laslo.
Foto: Jovana Dugonjić
.jpg&w=384&q=90)
