Poslednjeg dana (OFF)estivala – Festivala angažovanog pozorišta za decu, na Youtube kanalu OFF Novi Sad prikazane su dve predstave: „Huligan” Kazališta „Mala scena” i „Šest portreta Pavla Beljanskog” Teatra mladih „Mišolovka”.
„Huligan” je predstava koja prati dogodovštine maloletnog delinkventa. Tribine, petarde, utakmice, tuče – Zrks je jedan takav tip. Sam na sceni, obučen u trenerke, sa patikama i kačketom na glavi, priča nam svoju priču i koji je put odrastanja morao preći. A sve počinje malim, sitnim problemima i začkoljicama: prvi put se napiješ, pa onda dođe prva pljuga, krenu prvi izlasci i postaneš deo supkulture. Nađeš neku grupu ljudi kojoj osećaš da pripadaš. To je zapravo vreme kada počneš da razmišljaš o sebi i pravcu prema kojem želiš da se usmeriš. Matija Šakoronja, koji tumači lik huligana – uz veoma jednostavnu scenografiju, koju čine džak, sto i stolica – prenosi nam neverovatnu energiju naizgled arogantnog i devijantnog dečaka. Kroz imitaciju više likova prepričava nam ekspresivne situacije tuča, a džak predstavlja protivnika, odlaske na utakmice, suočavanje sa policijom. Genijalno je kako je njegov glumački izražaj tako prirodan i ležeran.
Da li smo se zapitali zašto je takav i šta je dovelo do toga da krene lošim putem? Ili smo ipak odlučili da ga etiketiramo i odbacimo na osnovu toga što mislimo da je problematičan? Da li je neko bio tu za njega da ga usmeri i ukaže na loše stvari koje radi, počevši prvenstveno od njegovih roditelja? Zrks je iz malih problema upadao u sve veće i veće: navlačio se na kladionicu, isprobavao drogu, pravio haos i teror po školi, mislio da mu niko ne može ništa zato što je deo ekipe i, samim tim, i scene su bile sve turbulentnije, agresivnije i žešće. A kada je shvatio da je pogrešio? Onog trenutka kada se našao iza rešetaka. On se zapravo sve vreme skrivao i bio je nesiguran. I samo je želeo osećaj pripadnosti, razumevanja i da ga neko voli zbog onoga što jeste. Sve češće reč navijač postaje sinonim za huligana i ovakve teme su aktuelne u društvu. Navijači ne zarađuju, već se vode emocijama, bodrenjem i ljubavlju prema klubu, što je propraćeno himnama i zastavama. I zato, pre nego što požurimo da o nekome donesemo negativan zaključak, hajde da se potrudimo da ga bar razumemo i poradimo na međuljudskoj komunikaciji.
Predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog” drugačijeg je formata od prve prikazane predstave, jer je njena radnja smeštena u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Publika tako ima priliku da putuje kroz prostorije Spomen-zbirke i upoznaje se sa životom i delom poznatog srpskog kolekcionara Pavla Beljanskog. Koliko postoji portreta u naslovu predstave, toliko ima i scena koje su predstavljene publici. Kroz ovu predstavu, smeštenu u vrlo specifičnim okolnostima, vodi nas kustos, koji pored svoje glavne uloge ulazi i u uloge drugih likova tokom trajanja predstave. U tih šest okvira prva scena je smeštena u Rimu (kad je otvorena izložba „Jugoslovenske savremene umetnosti”), publici se u toj sceni obraća Pavle Beljanski, a zatim nas njegov lik prati tokom svih narednih dešavanja. U ovoj sceni publika se upoznaje sa brojnim delima čuvenih slikara u atmosferi koja podseća na prizore sa dvora, ispunjene melodijom klavira i kostimima koji stvaraju utisak nekih davnih vremena. Druga scena smeštena je u dnevnoj sobi Pavla Beljanskog i u njoj su prikazane žene koje su mu pisale pisma, otkrivajući nam šta se krije u tim pismima. Sledeća scena oslikava susret Pavla Beljanskog sa Nedeljkom Gvozdenovićem i Zorom Petrović, a ukazuje nam da se Drugi svetski rat uveliko zahuktava u celoj Srbiji. U četvrtoj sceni prikazuju se teskobe Drugog svetskog rata, koje su se direktno odrazile i na Pavla Beljanskog. U tom periodu on uspeva da sačuva brojna umetnička dela od nemačkih okupatora, a zatim prisustvujemo prizoru kad on saznaje da cela njegova porodica gine tokom bombardovanja. Pretposlednja scena sačinjena je od niza prizora gde publika upoznaje umetnička dela koja čine ovu spomen-zbirku posebnom, poput slika Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Marka Čelebonovića i dr. U poslednjoj, šestoj sceni prikazano je otvaranje Spomen-zbirke za javnost 1961. godine, sa 173 umetnička dela.
Ova predstava na interesantan način spaja mlade glumce, koji su kroz vizuru lika Pavla Beljanskog vešto dočarali proputovanje kroz istoriju jedne države. Interesantnim i autentičnim kostimima, muzikom, kao i prostorom gde se odigrava sama predstava – atipičnim svakako za pozorišnu publiku – budi osećaj drugačijeg i smelijeg. Glumci su tokom dugog procesa i rada na ovoj predstavi koristili autentična umetnička dela, dostupan materijal i spise, što se ogleda u tome da su oni pokazali spremnost da uče i istražuju. Svojim radom mogu i drugim mladim ljudima da privuku pažnju i približe teme koje su im slabo ili nimalo poznate. Ova predstava u online formatu nije stvorila potpuni ugođaj, jer osećaj prisutnosti toj atmosferi ne može da se približi kroz ekrane. Upravo zbog toga, čim se steknu uslovi, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu očekuje vas susret sa ovim mladim i talentovanim ljudima i ako vam se ukaže prilika da je pogledate, nemojte je propustiti.
Foto: Kazalište Mala scena, Teatar mladih Mišolovka
