Predstava „Livada puna tame“ biće premijerno izvedena 13. novembra na sceni „Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu. Režiju potpisuje Jovana Tomić, a rađena je po istoimenoj drami Milene Marković.
Na Livadu punu tame može da dođe medved i da iz dubine zemlje izađe neman, a kad padnu senke iz šume počinju da mrdaju panjevi krokodili. U jarugi pored livade možeš da slomiš nogu i vičeš danima da te niko ne čuje i tu da ostaneš zauvek. Dete plače noću da mama upali svetlo u hodniku, jer je medved došao i seo detetu na grudi. Mama kaže nema medveda, tata kaže oteraću ga. Ali mama zna da medved postoji i dete zna da medved postoji i da mama laže. Medved svakom može da sedne na grudi. Medved je strah, medved je bolest, medved je mržnja, medved je zavist, medved je ludilo, medved je smrt. Dete zna da mama laže. Niko ne može da otera medveda. Na kraju, u svakom od nas je čudovište.
Beži, medo, beži...
Jovana Tomić govorila je o saradnji sa Milenom Marković i o tome da je kao veoma mlada rediteljka ponosna što joj je ukazana prilika da radi predstavu po njenoj drami. Takođe, pomenula je da je jedna rečenica najviše uticala na nju u stvaranju ove predstave: „Suština je da se definisao mit o romantičnoj ljubavi. Zapravo kroz ceo tekst se taj pojam preispituje, da li je on danas moguć, u kojoj formi je moguć, kako mi kao obični ljudi možemo da ga dosegnemo i da li možemo da ga dosegnemo, koliko on traje... Onda kad sam videla tu jednu rečenicu, ceo tekst mi je bio uzbudljiv, ali ta rečenica me je strašno pomerila i u pet minuta sam imala splet gomilu osećanja. Prvo sam se na tu rečenicu naljutila, a posle mi je bila duhovita i onda kad sam sve to artikulisala u svojoj glavi, shvatila sam da je to pravac režije ovog teksta i pravac za sve saradnike i glumce da ka toj temi treba da idemo.“ Rediteljka je opisala da predstava ima fragmentarnu strukturu, prateći priču kroz vizure dve mlade junakinje, u velikim vremenskim rasponima, koje publika ne vidi, ali može da oseti iz likova.
U predstavi se pojavljuju različiti likovi koje glume Nada Šargin, Slobodan Beštić i Anastasia Mandić. Nada Šargin je istakla dubinu samog teksta i poistovetila rad na ovom delu sa radom kroz mnoga Čehovljeva dela: „Više puta sam igrala Milenu Marković, na filmu, sad radimo i seriju i predstavu, i uhvatila sam sebe da kažem da je toliko dobro sve napisano, ali to uhvatiti uopšte nije tako lako, onda shvatiš da je to kao kad radiš na neki način Čehova, i ne možeš da uhvatiš repliku onako kako treba. Treba vremena, treba puno promišljanja, udubljivanja, puno osećanja da prođeš kroz probe da bi našao šta je to, jer nikad nije ono površno, uvek je veoma duboko, a onda shvatiš da je jako jednostavno. Do tog jednostavnog da dođeš, kod Čehova, kog sam radila više puta, i kod Milene, jedan je dug proces, pun promišljanja i kopanja.“
Slobodan Beštić je govorio o slojevima koje sadrži predstava, koji su ga dotakli i o tome je izjavio: „U poslednjem songu, kojim se predstava završava, podiže čitavu muško – žensku priču sa jednog banalnog nivoa ljubavne dramatične priče, odlazi na jedan nivo apsolutnog arhetipa. Ovaj tekst je univerzalan i može da se igra van zemlje, u smislu da se ne bavi mentalitetom na način koji je običaj kod nas, nego muško – ženskim odnosima, polazeći od veoma konkretnih situacija i likova koje prepoznajemo u svakodnevnom životu, dovodi do nivoa antičke tragedije i arhetipske bajke. U tom smislu poslednji Milenini tekstovi su nešto što mene iznutra razbija.“
„Bilo mi je teško da prihvatim da smo svi odrastali na bajkama, a da nam se onda desio stvaran život. Ovaj komad pun ljubavi, smrti, pa i pročišćenja, jeste ono što može samo Milena da napiše, zato što ona razume suštinu ljudske prirode. Ludska priroda nije samo lepa, ona ima svoju svetlu i tamnu stranu. To je ono što nas zaboli, što prepoznajemo i što moramo da pustimo da nam se dogodi na sceni. Moramo da izađemo iz komforne zone na koju smo svi navikli“, izjavila je Anastasia Mandić, koja je, takođe, istakla da joj je najinteresantniji deo pred premijeru, jer u tom procesu mogu da se zaigravaju, pa i da doživljavaju između sebe katarzične momente.
Sledeća igranja ove predstave biće 15. i 24. novembra.
Foto: Željko Jovanović
