.jpg&w=1080&q=75)
Pod otvorenim nebom i jedinstvenim ambijentom vile Stanković u Čortanovcima, sinoć je počeo osmi Novi tvrđava teatar premijernim izvođenjem predstave „Život se sa mnom mnogo poigrao” u režiji Dina Mustafića, a u produkciji Udruženja građana „Novi tvrđava teatar”. Prva repriza biće prikazana na zatvaranju festivala, 8. septembra.
Neretka je sklonost ka scenskim dramatizacijama te je tako ova predstava motivisana istoimenim romanom izraelskog pisca Davida Grosmana koji je bio inspirisan Kišovim istraživanjem o sudbini Eve Nahir Panić. U dramatizaciji, za koju je zadužen Darko Lukić, korišćeni su dokumentarni snimci, izjave, intervjui i novinski citati o njenom životu.
Odvajkada postoje radovi, filmovi, knjige na temu stradanja velikog broja nedužnih ljudi u golgoti i torturi Golog otoka i logora; i uvek će postojati i uvek će se govoriti o tome, ali hoće li sve to biti dovoljno da bar mrvu od toga shvatimo kakve su užase i strahote ti ljudi proživeli? Fascinantna je biografija osobe koja je bila u stanju da žrtvuje svoj život i da ga podredi idealima u koje je verovala među kojima su socijalna pravda i jednakost. „Ja sam internacionalista, meni je domovina tamo gde je proletarijat.” Na sceni imamo mladu i staru Veru. Mitska ljubav mlade Vere (Annamaria Serda) i njenog supruga (Miloš Đurović), srpskog vojnika, koji je glavni okidač zbog čega se sve dešava, lažno optužen za špijunažu kao ruski agent. Junakinja ne pristaje na političko-ideološku konstrukciju i zbog toga odlazi u represiju. Gordana Đurđević Dimić, idealna u ulozi stare Vere, kojoj je, „na neki način, dom na Golom otoku”, koja se čvrsto i hrabro bori i nosi sa gorkim uspomenama iz prošlosti. Sanja Ristić Krajnov sjajna u tumačenju Nine, Verine ćerke, zarobljene u devojčici od 6 i po godina koja ostaje bez majke i oca, u stalnom je bežanju i lutanju između gradova i država u kojima postaje „čaša za jednokratnu upotrebu”. Tako hladnu i odbojnu, Rafel (Jugoslav Krajnov), Verin posinak, voleo ju je „samo onoliko koliko mu je ona dozvoljavala”. Isto kako je Nina odrastala bez majke, tako je i njena ćerka Gili (Nataša Stanišić) uskraćena za majčinsku ljubav. Zoltan Molnar, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Marija Medenica i Milo Lekić igraju po nekoliko uloga.
Scena se čini jednostavna - kamenje postavljeno u krug simbolizirajući Goli otok; dok video projekcije na platnu upotpunjuju doživljaj s obzirom na to da se priče paralelno odvijaju kroz dva vremenska razdoblja - mračna epizoda jugoslovenskog komunizma i sadašnjica. Dvojica muzičara, na violini i harmonici, prilično se adekvatno i fino uklapaju uz atmosferu cele priče, uz na momente setnu i u po nekim trenucima razdraganu muziku. Zanimljiva rediteljska rešenja predstavljena su kroz besprekornu koreografiju. Glumci su odlični i uigrani u scenskim pokretima, uz dopadljive i odgovarajuće kostime, uz potpunu lakoću i prirodnost govorenja emotivnog i nimalo lakog teksta.
„Ne može to da bude moj život, da je takav”, govore junaci predstave sa kojima se život mnogo poigrao. Situacije i okolnosti u kojima živimo izrazito oblikuju načine našeg života i naših porodica. Pod kojom smo se (ne)srećnom zvezdom rodili, u kom mestu smo se rodili, ko su nam roditelji, društveni status - svi ti aspekti određuju našu dalju putanju, a zapravo nam je sve predodređeno mnogo pre nego što smo postalni svesni sebe i sveta oko sebe. Mlađim generacijama ove teme su anahrone, ali pokušavaju da razumeju. Važno je da shvatimo kontekst onoga što se dešavalo i da nam te priče budu etički vodič kroz današnje vreme u kome su svi društveni i moralni postulati srušeni. Istorija se treba znati da se ne bi ponavljala, i bitne su nam ovakve priče jer danas vapimo za takvim ljudima koji su uspeli, ono što je najteže, sačuvati odanost, lojalnost, principijelnost, imati širinu i spremnost za praštanje. Tople, duboke duše obogaćene svetonazorom koji je izbledeo u svetu neoliberalnog kapitalizma. Poentu cele priče sublimiraćemo rečju reditelja: „Ideje ne treba da budu velike ideologije, trebalo bi da slede ljudsku dušu, raduju se i poštuju male stvari koje zapravo sačinjavaju život: roditeljstvo, prijateljstvo, briga prema drugima, poštovanje, intimnost”.
Druge večeri festivala biće prikazana predstava „Ostajem ostati/Maradok maradni”, Samostalne istraživačke produkcije grupe glumaca iz Novog Sada u režiji Gabriele Crnković.
Foto: Srđan Doroški
