Predstava „Smrt i devojka” u režiji Nikole Ljuce premijerno je odigrana u Bitef teatru u subotu, 22. oktobra. Rađena je po tekstu Arijela Dorfmana, a uloge tumače Tamara Krcunović (Paulina), Milan Marić (muž) i Miloš Timotijević (doktor)
Inspirisana filmom Romana Polanskog, predstava se bavi pitanjem žrtve i osvete. Dešavanja su smeštena u dom bračnog para čiji je život uzurpiran dolaskom naizgled dobroćudnog stranca, doktora. Njegov dolazak je pokretački motiv dalje radnje, nastaje sumnja oko toga da li je on silovatelj glavne junakinje Pauline koja vidno vuče traume od tog događaja. Do kraja predstave postavlja se pitanje koliko je potrebno da bismo poverovali žrtvama i kakav tip osvete bi njih „izlečio”. Paulinin muž, advokat za ljudska prava, medijator je između dželata i žrtve, a kroz njegov lik ističe se i politička strana događaja kao što je silovanje i naslućuje se odnos države prema tome.
Scena je podeljena na dva dela, što će kasnije biti u funkciji dve strane ispovesti između kojih se pomiritelj šeta. Prvi deo je kuća tj. trpezarija koja je potpuno zastakljena i time izolovana od publike, a druga strana jeste dvorište, veoma ogoljeno, sa samo dve stolice. U tom dvorištu desiće se potresna ispovest Pauline koja je toliko iskrena da se gubi barijera između lika i publike i gotovo da zaboravljamo da gledamo predstavu.
Likovi su građeni veoma slojevito, čak se i kod glavnog zločinca, doktora, u jednom trenutku pokazuje obris žrtve tadašnjeg režima, njegova zlodela proistekla su iz normi koje je država tada gradila. Lik Pauline, pored surove iskrenosti koju ona iznova nudi tokom predstave, specifičan je po hrabrosti i odlučnosti u svom postupku. Ona stalno preispituje sebe i svoj odnos sa mužem, ali je sigurna da želi pravdu i sve će učiniti da je ispuni. Njen muž je legalista i njegov lik se potpuno menja u odnosu na početak, kada razume i želi da ispravi počinjene zločine i od trenutka kada mu takav slučaj ulazi u dom. On pokušava da ostane pribran i pravičan, ali ne može izbeći subjektivnost pri svojim odlukama.
Nikola Ljuca, filmski reditelj, izjavio je na konferenciji za štampu povodom premijere svoje prve pozorišne postavke: „Triler je težak žanr za pozorište zato što on zahteva jednu dozu vizuelnosti, atmosfere i ekstremnih okolnosti, koje ne smeju da budu banalne. U pozorištu te stvari mogu jako lako da se ogole, ako to ostane na nekom površnom nivou. Ovaj tekst je redak primer nečeg što funkcioniše kao vrhunski psihološki triler, a u isto vreme ima još nekoliko slojeva koji se tu otvaraju”.
Reprize predstave biće održane u Bitef teatru 24. oktobra i 9. novembra.
Foto: preuzeto teatar.bitef.rs
