Početak prošle nedelje obeležile su vesti o tome da su sa čela Gradskog pozorišta Bečej i Puls teatra Lazarevac smenjeni Zdravko Petrović i Ivana Nedeljković, koji su ove institucije vodili od 2012. godine. Ubrzo zatim stigla je i informacija da je na istoj sednici Skupštine grada Beograda na kojoj je razrešena Nedeljković, po hitnom postupku razrešen i direktor Bitef teatra Miloš Latinović. Ono što ove smene izdvaja i povezuje je način na koji su sprovedene: naprasno, bez najave, bez jasnog obrazloženja i u trenutku kada su pozorišta bila usred rada na novim projektima.
Foto: webinfo.rs
Zdravko Petrović saznao je da će sa mesta direktora bečejskog pozorišta biti razrešen dva dana pre sednice Skupštine opštine Bečej na kojoj je ta odluka doneta. Kako je naveo, njegova smena nije bila nasilna ili nezakonita, ali je bila nepotrebno ishitrena.
„Nije reč ni o kakvoj nezakonitoj ili nasilnoj smeni, jer mi je (treći) mandat istekao još u oktobru. Javni konkurs u međuvremenu nije raspisan, a nisam ni u statusu vršioca dužnosti. Ali jeste reč o nepotrebno ishitrenoj smeni, i to u trenutku kada, između ostalog, pripremamo dve premijere i, što je važnije, samo tri nedelje pre početka 68. Majskih igara, jednog od najznačajnijih festivala u Srbiji i regionu.”
Petrović je takođe izjavio da, po poslovniku, nije imao pravo da se obrati povodom tačke dnevnog reda u okviru koje je, kako kaže, „predsednik opštine izgovorio svašta na njegov račun.” Takođe je naveo i da je ispratio smenu koleginice Ivane Nedeljković, te da je „moguće da je u pitanju neka vrsta čistki ljudi koji nisu članovi partije”, ali i da je činjenica da je tokom svog rada imao podršku opštine, i da to što je više nema nije bio razlog za ovakav način njegovog razrešenja. Za novu v. d. direktorke Gradskog pozorišta Bečej postavljena je Dragana Kolundžić, te je Petrović izjavio da je prihvatio njenu ponudu da po ugovoru o delu bude angažovan na realizaciji premijere „Merlin Murlo” i 68. Majskih igara.
Skup podrške Zdravku Petroviću ispred zgrade Opštine Bečej, Foto: webinfo.rs
S druge strane, Ivana Nedeljković i Miloš Latinović, na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 27. aprila, razrešeni su prevremeno, po hitnom postupku, a tačka o njihovom razrešenju nije bila na dnevnom redu sednice. Nedeljković je izjavila za portal Hoću u pozorište da joj je mandat isticao 28. juna, te da to nije bio problem, kao i da je čekala saglasnost osnivača (Grada Beograda) za raspisivanje konkursa. Kao razlog njene smene navedeno je „obavljanje dužnosti suprotno odredbama zakona”.
„O tome da sam razrešena saznala sam preko društvenih mreža. Za razlog koji je naveden, nadam se da ću u rešenju o razrešenju dobiti obrazloženje. Taj dokument čekam da stigne, pa ćemo pročitati detalje. U pozorištu su kolege u neverici jer su svi očekivali raspisivanje konkursa, kao i svaki put do sada. Ali nekome se žurilo. U narednim danima ćemo saznati šta sam to tako strašno uradila, pa sam po hitnom postupku morala biti razrešena dva meseca pre isteka mandata. S obzirom na to da već dugo trpim pritiske na lokalu, ne od strane osnivača, pretpostavljam odakle vetar duva.”
Nedeljković navodi i da Puls teatar čeka premijera, a repertoari za maj i jun su već oglašeni: „Proces je u toku, šta će novi direktor raditi – videćemo. Lično, u fazi sam pripreme primopredaje. Do kraja ću sve odraditi maksimalno profesionalno. To je pozorište zaslužilo, kao i moj ansambl.”
Foto: vreme.com
Za v. d. direktora Puls teatra postavljen je Mirko Kovačević, profesor likovnog, dok je na čelu Bitef teatra, kao i u Odboru Bitef festivala, umesto Miloša Latinovića, sada reditelj Filip Gajić. Latinović smenu nije želeo da komentariše.
Sve ove situacije podsećaju na jednu koja se dogodila prošle godine, kada je sa mesta organizatorke Šabačkog pozorišta smenjena Jelena Ivetić. Podsetimo se, Ivetić je pre više od godinu dana na oglasnoj tabli Šabačkog pozorišta zatekla novu sistematizaciju radnih mesta po kojoj je njeno radno mesto proglašeno za tehnološki višak, nakon čega joj je uručen raskid ugovora o radu. Jelenu Ivetić smo pitali za komentar o aktuelnim smenama na čelu ustanova kulture.
„Zdravko, Ivana, Miloš. Bečej, Lazarevac, Bitef. Ljudi koji su imali kičmu. Nakon mog otkaza koji je bio prvi u pozorišnom svetu, a sada, sa distance od već 14 meseci, mogu samo da im čestitam što više nisu deo blata u kom se ova država i kultura nalaze. Uskoro slede još neke smene i zamene i sve je tužno i smešno, jer se smenjuju ljudi koji dišu pozorište, a dovode poslušnici vlasti. Obrazac je isti. Usudio si se da se usprotiviš tiraniji – otkaz.”
Kako tvrdi Jelena, proteklih 14 meseci, Šabačko pozorište postoji samo prividno: „Igraju se dve predstave u krug, dele se karte članovima vladajuće partije, gostuju i tezgare glumci bliski vlasti, glumački ansambl ne ulazi u svoju zgradu jer direktorka nije u stanju da im organizuje predstavu, ili prosto ne želi. Pozorište nije fabrika. Glumci pate što ne rade, a opet, vaspitanje i intelekt im ne dozvoljavaju da se valjaju u blatu sa trenutnim nazovi-pozorištem, te na neki svoj umetnički način ukazuju na probleme i zahtevaju pre svega smenu direktorke zbog koje je i počelo urušavanje drugog najstarijeg pozorišta u Srbiji.”
„Ovo nije predstava” u Puls teatru Lazarevac, Instagram: @pulsteatar
Nedugo nakon Jeleninog otkaza, ansambl Šabačkog pozorišta formirao je neformalnu grupu „Pozorište o koncu” koja igra autorski projekat „Ovo nije predstava”, gostujući na scenama širom Srbije, između ostalog, i u Puls teatru, 20. aprila ove godine.
„Grupa putuje zahvaljujući donacijama publike i igra predstavu koja to nije, i priča katarzičnu priču o srozavanju i uništavanju nekad najuglednijeg pozorišta u Srbiji. Neki ljudi, pak, rade u istom tom pozorištu, malo na štandu stranke, malo u autobusu na miting, ali su dobili bolja radna mesta jer su poslušni. Mi neposlušni verujemo u mladost koja nas vodi u bolje sutra i borimo se i ne stajemo da ukazujemo na strahovite propuste i nečuveno bahaćenje i samovolju koja se sprovodi u Šabačkom pozorištu. Ja lično čekam suđenje, zdrava i srećna što nisam deo trenutnih koji žele da rade. Kažem zdrava, jer su oni svako drugo ročište bolesni. Ali nije bolest sve što boli. Do pobede!”, zaključila je Jelena Ivetić za naš portal.
I dok se formalno sve može pokriti „procedurom”, ostaje suštinsko pitanje: šta znači kultura u kojoj ne postoji sigurnost i kontinuitet za one koji se radom u kulturi zaista bave? U ovom sistemu kultura već dugo zauzima poslednje mesto, a prema njoj se odnosi kao prema prostoru koji ne zahteva stabilnost ili autonomiju. Zapravo, prema njoj se odnosi kao prema prostoru koji uopšte ne mora da postoji. U takvom okviru, smene funkcionišu kao poruka – poruka o tome šta se dešava onima koji ne žele da se uklope u određeni model kontrole i poslušnosti koji im se nameće.
