I dalje smo na 57. Bitefu, u okviru kog je sinoć ekipa Kuće savremene umetnosti „Trafo” iz Budimpešte izvela konceptualnu predstavu-operetu „Raspevana mladost”, autorski projekat Judit Berec, Bencea Đerđa Palinkaša i Matea Sigetija.
Libreto operete sačinjen je od isečaka izjava političara i medija o problematizaciji izgradnje Puškaš arene 2019. godine, a koja je zamenila Narodni stadion izgrađen pedesetih godina. Sam naslov predstave upućuje na statuu grčkog vajara Agamemnona Makrisa na ulasku u stadion, koji je jedan od retkih monumenata koji je preživeo rušenja obeležja socijalizma u svetlu nove, nacionalističke politike.
Uporedo pevajući stihove iz 2019. i 1953. godine, izvođači vrlo vešto približavaju koncept upotrebe identične političke retorike u dijametralno različite ideološke svrhe. Otvara se i pitanje položaja umetnika i njihovog rada u odnosu na trenutne političke struje u javnom prostoru; to jest na koji način umetnički rad igra ulogu u propagandi vlasti, ali i pobuni mladih. Tako se u samom tekstualnom predlošku povremeno nalaze i odlomci iz borbenih pesama, pop muzike, izjave institucionalnih i nezavisnih umetnika, ali i apsurdni članovi mađarskih zakona.
Čini se da je dominantan utisak u publici nakon izvođenja bilo neverovatno poistovećivanje sa ovom pričom, naročito u trenutku kada je tema nacionalnog stadiona uveliko otvorena i u Srbiji. Tako su neki gledaoci podelili utisak da je ovo „naša priča sa nekoliko godina zakašnjenja”, kao i da je preovlađujuće osećanje neka vrsta povezivanja kroz traumu sa izvođačima. U tom kontekstu, odabir ove predstave je ogroman uspeh za ovogodišnji selektorski tim Bitefa koji je odlično prepoznao goruće teme današnjice u pozorišnom svetu, ali i svetu generalno, dovodeći jedan blizak, razumljiv, izvrstan komad koji postavlja prava pitanja i savršeno korelira sa temom 57. Bitefa, ali i Bitefovim uopštenim konceptom.
Još jednu stvar treba pohvaliti, a to je fenomenalna uigranost i spretnost izvođača „Trafoa”. Uz minimalne, ali simbolične kostime i gotovo bez scenografije, osim povremenih dokumentarnih materijala na video-bimu, šestoro glumaca čitavu priču donosi svojim izvanrednim pevanjem i scenskim pokretom. Sinhronizacija glasova i pokreta je besprekorna, utisak je da je koncentracija na vrhuncu, a da šestoro bića čitavo vreme dišu kao jedno. Sve ovo postaje još za korak više zadivljujuće ako imamo u vidu da je ovo tek četvrto izvođenje predstave.
Petog i šestog dana 57. Bitefa, publika je takođe imala priliku da u čak osam termina prisustvuje nagrađivanom litvanskom opera-performansu pod nazivom „Sunce i more” u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Autorke ovog dela su Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite.
Radnja opere smeštena je na plažu, te je donji prostor paviljona pokriven peskom i pastelnim plažnim elementima (peškiri, ležaljke, kofe, lopte, kupaći kostimi…). Dok je stvorena ta atmosfera rasterećujućeg odmora, akteri kroz vesele melodije pevaju o važnim problemima savremenog sveta koji se kreću od opstanka čoveka u kapitalizmu do ekoloških tema. Kroz kontrast između onoga što vidimo i čujemo, i sadržaja koji nam je izrečen, istaknut je uznemirujuć način na koji se mi odnosimo prema takvim temama svakodnevno.
Foto: Nata Korsky
