Novosadska premijera „Demokratije“

Premijera predstave „Demokratija“ u režiji Veljka Mićunovića, a u koprodukciji Novosadskog pozorišta i Beogradskog dramskog pozorišta, zakazana je za 4. jun sa početkom u 19 časova u Novosadskom pozorištu/Újvidéki Színház.

Upravnik Novosadskog pozorišta, Valentin Vencel, rekao je da je ova premijera nešto više od jedne koprodukcione premijere. „Živimo u jednom svetu koji je opterećen raznim centripetalnim snagama, sukobljavanjima, kretanjima jednih prema drugima. U BDP-u se rodila jedna inicijativa koja je, zapravo, negacija naših stručnih i ideoloških suprotstavljanja. U povoju je jedan humani profesionalni pokret koji će, nadam se, vratiti sve nas u neku normalu, bar u ovom segmentu koji se zove pozorišna umetnost. Ovaj rad stvorio je zajedništvo koje mislimo da oplemenimo našim multikulturalnim i interkulturalnim doprinosom kroz ovaj projekat. Više puta sam govorio da u teatru ne proizvodimo predstave i projekte, već je to, zapravo, instrument za stvaranje misli i emocija. Stvaramo jedan emotivni svet putem naših predstava i dajemo jedan doprinos ovoj našoj egzistenciji”, dodavši da nam ovi trenuci, koje nazivamo sadašnjost, budu ako ne osvešćeni, onda lakše podnošljivi.

Veljko Mićunović, reditelj predstave, izjavio je da je ovo jedan komad koji u samim svojim okolnostima nije primarno pozorišan, ali je, isto tako, vrlo provokativan i duboko kopa po strukturi koja jeste jedna demokratska priča. „Fenomen demokratije kojim smo se bavili negde duboko seže kroz istoriju, ide preko disidentskog vremena Brodskog, a u našoj predstavi, čini mi se, seže i na tu treću stranu savremenog, a u isto vreme svevremenog. Pokušavali smo da istražujemo taj pojam: šta je demokratija, šta nam znači, da li je uopšte primenjiva u strukturi današnjeg društva ili je u nekom novom sistemu vrednosti prevaziđena, odnosno pregažena. Ja volim da kažem da u predstavi imamo jedan set scena, to jest poglavlja kojim se bavimo na putu demokratizacije jednog društva. To društvo kod Brodskog, koje je nasumično izabrao kao neku utopističku državu za likove, jeste jedan vrlo autoritavan utopistički sistem i moglo bi se dešavati gde god to poželimo i u tom smislu predstava nema lokalni karakter, već seže i na neke segmente koji su evropski, američki ili nečemu što je priča ovog našeg podneblja. Ono što je meni posebno intrigantno i zanimljivo jeste preispitivanje današnje demokratije koja odlazi u jednom pravcu i pravi jednu vrstu suočavanja sa tim dokle smo stigli i da li je ta demokratija samo povod za rešavanje nekih krupnijih stvari”, kaže Mićunović i postavlja pitanje: „da li demokratija danas biva zloupotrebljena, da li se samo na nekom nivou pravila službe koriste kroz njenu ljušturu, kroz administrativne tokove, zapravo ne čineći se ništa konkretno za demokratizaciju jednog društva?”

Glumac Arpad Mesaroš spomenuo je kako je izuzetno važno i lako raditi onda kad reditelj zna šta i kako hoće da radi, citiravši kolegu Ozrena Grabarića: „Kad može da se uspostavi demokratija? Pa jedino onda kad su svi pojedinci u jednoj državi voljni da ispoštuju te zakone i pravila od kojih može da funkcioniše demokratija, a to očekivanje je već utopija.”

Ozren Grabarić izjavio je da je teatar mesto susreta i spajanja i da može da prevaziđe granice jezika. „Jedno divno mesto u kome se gube i godine i polovi i nacionalnost i to je sve jedna mešavina suludog univerzalnog sna.”Gabor Pongo je dodao da im je to što su brzo stigli do kraja sa postavljanjem predstave dalo vremena za preciznost koju je reditelj tražio i da su imali dovoljno vremena za finese. 

Tamara Aleksić istakla je da su imali jedan proces koji je samo potvrdio ono što se, nažalost, ne viđa toliko često ni u pozorištu ni na filmu, a to je da je umetnost kolektivan čin i da zajedno može da se napravi takva jedna priča koja je zarazna kako za učesnike i saradnike, tako i za publiku.

Ivana Nikolić misli da se otvaranje pozorišta jednih prema drugima pokazalo kao neophodna praksa i da to treba da se neguje: „Ova forma na koju je Veljko insistirao u toj svojoj preciznosti svakom od nas je otvorila jedan širok kreativni prostor.”

Predstava „Demokratija“, koja je prvi put izvedena 15. maja u BDP-u, zasnovana je na istoimenom komadu Josifa Brodskog. Akteri su predsednik jedne države, ministri, predsednica vlade… svi saglasni u nameri da se u državni sistem implementira demokratija. Između ovog dobronamernog nastojanja i toga da se predsednik oblači u kraljevsku odoru i stavlja krunu na glavu, ipak je tanak led. Ali, pošto ima potpuno ravnopravnu opoziciju – sebe opozitnog – to i dalje nisu jednoumlje i autokratija!

Foto: Dragana Udovičić