U nedelju, 1. decembra, otvoren je 5. Ruta festival u Beogradskom dramskom pozorištu, a festival je otvorilo premijerno izvođenje predstave „Čarli Čaplin - svetla velegrada”, u saradnji sa Nacionalnim teatrom iz Atine. Režiju su radili Amalija Benet i Nikita Milivojević. Sama premijera privukla je veću pažnju publike, a predstava je okarakterisana kao nemi mjuzikl, u kom ulogu Čarlija Čaplina tumači grčki umetnik Prokopis Agatokleus.
Ruta je festival koji ima za cilj da spaja pozorišta i predstave iz republika nekadašnje Jugoslavije, te nam je druge večeri u posetu došao sarajevski Kamerni teatar 55 sa predstavom „Ljubčasto” u režiji Selme Spahić.
Već pri ulasku na malu scenu uviđamo da će se predstava izvoditi kamerno i da nas očekuje jedna porodična priča, tipična za ove naše jugoslovenske prostore. Pred nama se nalazi jedan omanji stan u kom živi Mila (Tatjana Šojić). Stan odiše i dalje socijalističkim duhom, a kako njena deca kažu pun je masnoće koja se godinama nakupljala, taložila i više se ne može izbaciti, ako se stan potpuno ne renovira. A šta o tome misli ona?
Predstava otpočinje zajedničkim okupljanjem Miline dece i Katarine, žene jednog od sinova, povodom njenog rođendana, te razgovori koji se prepliću među okupljenima, zadirkivanje, postavljanje pogrešnih pitanja, izazivaju kod publike malo skrivenog smeha, ali i prepoznavanja. Zar mnoga porodična okupljanja na ovim prostorima ne izgledaju baš ovako? Neko je ostao u svom gradu, u konfuziji novog vremena, nesnađen, ali uveren u dobru odluku ostajanja, neko je otišao pa dođe jednom u nekoliko godina i uviđa sve ono što mu ovde ne odgovara. Majka je ta koja predstavlja figuru statičnosti - ona dočekuje i ispraća. Osim ako ne izokrenemo tok predstave.
I upravo to je uradila rediteljka ove predstave - u drugom delu nastaje potpuni obrt, kad se u Milinom životu pojavljuje ON (Ali), za koga prvo ne znamo ko je i šta će u Milinom stanu. On postaje žudnja, fiikcija i metafora njenog izmaštavanja. U ovom delu vidimo Milu u drugačijem izdanju, više nije ona pogrbljena majka u bademantilu koja gleda u prazninu, već uz glasnu muziku pokreće svoje telo, dolazi do spoznaje i oslobađanja. Na ovaj način rediteljka nas postavlja u drugačiji ugao posmatranja. Da li ono što vidimo osuđujemo ili odobravamo? Kako na uzajamnost Alija i Mile reaguju njena deca? I šta nastaje kad pojam sreće ne odgovara našim zacrtanim kriterijumima?
Treći ujedno i poslednji deo predstave donosi nam rasplet ove porodične snage, koji ponovo ulazi u klasičan tok - Mila posmatra svoju decu i obraća im se u vidu ispovesti. I ovom scenom zatvara se krug očekivanog patrijarhalnog modusa. Odjednom vidimo ženu koja iskreno govori svojoj deci da joj nisu sad potrebna - i da jedino što ona želi sad u ovom tretnutku - jeste to da prošeta. Simbolično ili ne, vidimo je na kraju scene kako na trambolini skače dok se svetla polako gase obasipajući nas sopstvenom tišinom.
Tatjana Šojić u ulozi Mile u ovoj predstavi prolazi kroz fizičke i ekspresione tranformacije, koje su u trenucima neverovatne. Uvlači nas u njen lik i poigrava se sa našom pažnjom. Ova predstava progovara o tajnama jedne žene na Balkanu, ali i o tome zašto sve priče ne moraju da imaju isti kraj. Osim Tatjane u predstavi igraju Sabit Sejdinović, Maja Izetbegović, Boris Ler, Davor Goluboić i Ana Kreljavić.
Večeras u Beogradsko dramsko pozorište dolazi Ulysses teatar sa Briona sa predstavom „Prosjačka opera” u režiji Lenke Udovički. U sredu publika će imati priliku da gleda „Vreme je za radost”, u režiji Anje Šuše. NU Dramski teatar iz Skoplja nastupa sa predstavom „Neobičan događaj sa psom u noći”, po tekstu Sajmona Stivensa, a u režiji Zoje Buzalkovske. Poslednje večeri festivala gostuje predstava Centra za kulturu Tivat „Ćelava pjevačica”. Režiju i adaptaciju, kao i izbor muzike, radio je Jagoš Marković, a Neven Staničić je tekst Ežena Joneska preveo na bokeški.
