Roman „Neobičan događaj sa psom u noći“ Marka Hadona objavljen je 2003. godine i osvojio je 17 prestižnih nagrada, uključujući i nagradu Vajtbred. Adaptacija Sajmona Stivensa napisana je 2012. godine i uspešno je izvedena u Narodnom pozorištu u Londonu. U okviru RUTA festivala u Beogradskom dramskom pozorištu smo imali prilike da pogledamo postavku istoimenog komada Dramskog teatra is Skoplja, u režiji Zoje Bulzakovske.
Radnja ove priče smeštena je u Svindon i London i odnosi se na 15-godišnjeg dečaka Kristofera Džona Francisa Bonea, matematičkog genija koji ima nespecifičan poremećaj iz spektra autizma. Ukoliko nemate problema sa spojlerima, neki od njih će se naći u redovima ovog teksta. Predstava otpočinje neobećavajuće na početku, dok nas postepeno uvlači u svoje nesvakidašnje zaplete kao kada se upada u san. Do samog kraja budiće u nama neizvesnost, iščekivanje i uzbuđenost.
Kristofer Džon Frensis Bon zna imena svih zemalja na svetu i njihovih glavnih gradova kao i sve proste brojeve do 7057. Odlično se slaže sa životinjama, ali ne razume ljudske emocije. Ne trpi da ga dodiruju. I mrzi žutu boju. Nakon što jedne večeri pronađe Velingtona, psa svoje komšinice, probodenog vilama, baca se na posao detektiva. Uprkos protivljenju i naredbama svoga oca, želi da sazna ko je ubica. Započinje istragu i zapisuje svoje postupke i uvide u knjigu. Njegova učiteljica Šivon neretko nam čita delove iz njegove knjige i ona najbolje razume Kristoferovo poimanje sveta, koje se razlikuje od ostalih konvencionalnih tumačenja. Kristofer odrasta sa ocem uz uverenje da je njegova majka preminula. U praznoj kutiji za košulje pronalazi sakrivena pisma koje mu je majka slala i tada počinje da se otvara Pandorina kutija. Kristofer ima zadatak da reši dve detektivske misterije. Jedna je rešena očevim priznanjem da je ubio psa, jer je, kao u romanima Agate Kristi, krivac uvek ispred nosa. Dečak kreće u potragu za svojom majkom, koja je u Londonu, i na tom putu nailazi na brojne prepreke i slučajne prolaznike, ali uspeva da do svog cilja stigne koračanjem levo-desno, levo-desno, levo-desno...
Predstava je postavljena minimalistički, čine je velike drvene kutije, koje se koriste funkcionalno i efektno. Te kutije zapravo simbolizuju prostor u kojem Kristofer čuva sve svoje likove. Mizanscen glumaca je sačinjen od fizički veoma spretnih akrobacija. Otkrića koja Kristofer beleži stvarajući knjigu punu čudnih ilustracija projektuju se na pozadinskom platnu. Damjan Cvetanovski tumači vunderkinda istančano i nežno, poprimajući sve naše simpatije. On je sve vreme prisutan na sceni, ali je i sve vreme u svom liku, bez ikakvih ispada. Naposletku, njegov junak sa zadatim problemom uspeva da postane heroj. Trajanka Ilieva Veljić, Aleksandar Stepanuleski, Emilija Micevska, Sonja Stamboldžioska, Jasmina Vasileva, Filip Trajković, Lazar Hristov, Zlatko Mitreski i Nela Pavlovska vešto barataju od onih kompleksnih likova poput članova porodice i poznanika, pa sve do prikazivanja random osoba u kratkim scenama. U drugom delu predstave brehtovski se ruši iluzija gledanja predstave i s obzirom na to da je Kristofer tvorac svih likova i situacija, neke scene se ponavljaju u izmenjenom obliku. Motiv koji se suptilno provlači kroz predstavu jeste da Kristofer, uprkos svim izazovima koji se nalaze pred njim, treba da polaže test iz matematike za A+ ocenu. U jednom trenutku on je želeo da nam objasni kako je došao do rešenja, ali odlučuje da će to ipak da uradi na kraju, kada se predstava završi, i da može da ostane svako ko bude želeo da sazna i čuje. Iako su možda neki u publici i zaboravili na taj podatak, nakon stajaćih ovacija i gromoglasnog aplauza, naš junak nije zaboravio da sa nama podeli i postupak rešenja matematičkog zadatka i time ponovo, po ko zna koji put za to veče, osvoji naša srca. I svi smo ostali do kraja da to poslušamo. A Kristofer nam je dokazao da može da uspe u svemu što je naumio. I uči nas da ako imamo neki san, valja da taj san i dosanjamo.
Iako smo predstavi pristupili bez gotovo ikakvih očekivanja ili pretpostavki, predstava „Neobičan događaj sa psom u noći“ oduševila nas je, a onima koji su to iskustvo propustili prepričavamo utiske. I ovo je jedna sjajna predstava koja je idealna i za tinejdžere, za koje često ne postoji adekvatan pozorišni sadržaj, ali i za sve ostale. Priča je istovremeno dramatična, strašna i dirljiva. Ne možemo da govorimo o jednakosti u društvu jer nas mnoge činjenične situacione okolnosti demantuju u tome, ali možemo da govorimo o voljenju i poštovanju razlika. A ova topla i duhovita priča nam pokazuje da se najbolje živi tamo gde se ljudi raduju različitostima.
Foto: Dramski teatar Skopje
