Ovaj razgovor je jedna basna. Radnja je smeštena u Šumi u kojoj su pet jarcova i jedan lav. Oni su jeli čokoladni mus i imali su čokoladne mus pojave i to je njihovo opravdanje za čitaoce ovih redova. Tićmi voli pisane intervjue jer mu se tako ne čuje naglasak. Sofija kaže da je završila Stefanov roman. „Akiko” je Tićmijeva. „Akiko” je Sofijina. „Akiko” je sutra u Teatru Vuk i njihova i naša.
Šta će Akiko biti kada poraste?
Tićmi: Akiko kad poraste biće Najdan. I vozač B kategorije.
Sofija: Mislim da će da bude neka učiteljica.
Bonus pitanje: Šta je Akiko u horoskopu?
Tićmi i Sofija: Jarac+Jarac=Rak
Da je Akiko pesma, koja bi bila?
Tićmi: „In the mood for love” iz filma „In the mood for love” jer dok sam je pisao sve vreme je išao taj song.
Sofija: Bila bi neki soundtrack iz filma „Before Sunrise” ili „Before Sunset”.
Da je Guguto Memeto muzika, koji žanr bi bio?
Sofija i Tićmi: Seoski pank, nešto kao Cepeni Ćunci
Kako zvuči muzika na rubu stvarnosti i fiktivnog?
Tićmi: Zvuči kao krik i kao smešak.
Kako bi Zijah Sokolović odigrao „Ja sam Akiko“?
napomena: nakon ovog pitanja niko nije stradao.
Sofija: Onako kako bi Andrija Milošević napisao „Akiko”.
Tićmi: Zikio sam se. Odigrao bi sa malo manje štriha nego kod Sofije.
Šta se nalazi na vašem tavanu?
Tićmi: Nesvesno, crvene štucne i mnogo knjiga.
Sofija: Mrak prorešetan sa dosta svetlih rupa.
Šta se krije u vašim koferima?
Tićmi: U mom velikom koferu se nalazi jedan srednji kofer, u tom srednjem koferu se nalazi jedan manji kofer, u tom manjem koferu još manji kofer i to je kao neka babuška. Pre nego da „Akiko” bude objavljena mama mi je poklonila babuška kofere i rekla mi: „Akiko neka putuje u svet.” I to se posle nekoliko godina obistinilo.
Sofija: U mojim koferima se nalazi puno, puno, puno nade za neku lepšu i svetliju budućnost.
Sofija, šta su ti šaputala sela u kojim si igrala Akiko?
Sofija: Da se podsetim na neke autentične želje i potrebe koje sam imala kao dete i kojih se nisam plašila kada sam bila mlađa.
Tićmi, podeli sa nama priču o ‘švercovanju’ Akiko.
Tićmi: Pošto je Akiko devojčica koja ne voli granice ja uvek zamišljam kako bi izgledao taj razgovor kada bi upoznala graničare.
Sofija, šta nam kazuju Jugoslovenke?
Sofija: Da je Lepa Brena bila u pravu.
Tićmi, šta ti je ispričao Zagreb?
Tićmi: Zagreb su visoki plafoni, plavo i gostoprimstvo. I žar u „Žar ptici”. Sve to kroz šapat.
Prvo sećanje na detinjstvo?
Tićmi: Zajedničko?
Sofija: Pa mi nemamo zajedničko.
Tićmi: Istina.
Sofija: Čaj, miris prženica ujutru, sestra Sara i ja u toku jesenjeg dana razbijamo mlade orahe kamenom i mama me uči da od marame napravim mašnu koja može da se stavi u kosu.
Tićmi: Dubak kako svemirski avion. Mislio sam da mogu da poletim a samo sam prohodao.
Poslastica koja vas podseća na detinjstvo?
Tićmi: Drobeno – hleb u mleku sa šećerom.
Sofija: Mekike sa džemom.
Gde stanuje dobrota?
Sofija: Na ramenu.
Tićmi: U ljudima oko mene, jer sam ih probrao.
A kad počinješ da živiš maštu?
Tićmi: Čim otvorim oči.
Sofija: Čim legnem da spavam.
Tajni recept za brisanje granica?
Sofija: Neopterećenost. Sve što nas ograničava su naše suštinske impresije o tome šta bi trebalo da bude ili neke naše želje ili neke naše projekcije na budućnost ili situaciju, a kad se čovek toga oslobodi tada nastaje brisanje granica.
Tićmi: Samospoznaja i svetospoznaja.
Savršen recept da se sačuva dete u sebi?
Tićmi: Da nastaviš da jedeš drobeno.
Sofija: Izbor ljudi kojima se okružuješ.
Da možete da se pretvorite u nekog crtanog/filmskog lika kog biste izabrali?
Tićmi: Pepe le Tvor.
Sofija: Ameli Pulen.
Rečenica kojom bi voleo da započne tvoj novi roman?
Tićmi: Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi.
Rečenica kojom bi želela da započneš novu predstavu?
Sofija: Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi.
Šta biste pitali jedno drugo?
Tićmi: Je l’ znaš da ja imam još nekih knjiga osim „Akiko”?
Sofija: Je l’ znaš da ja igram još neku predstavu osim „Akiko”?
Šta nikada niste rekli jedno drugom?
Tićmi: Da je fenjer.
Sofija: Nikada ti nisam rekla da si jedan od najboljih ljudi koje sam srela u životu.
Stefan: Lele.
Gde se krijete kada ne želite da vas niko nađe?
Tićmi: U službenom autu.
Sofija: U second hand-u.
Rečenica koju vam je neko dete uputilo.
Tićmi: A be kaće se ženiš? (radionica u Vranju)
Sofija: Kada smo igrali u hrvatskim selima jedna baka mi je posle predstave rekla da je plakala i ja sam je pitala zašto i ona mi je rekla zato što nema tatu. Imala je oko 70 godina, ali kada sam je pogledala u njenim očima sam bukvalno videla dete od 13 godina.
Smislite stih za ovo naše druženje.
Stefan: Daj da pitamo ChatGPT.
Udruženim snagama, bez ChatGPT-ja:
Šuma šumarum,
Najgore osobe na svetu
Proklinju planetu,
Jarcovi i lav
Jedu voćnu paštetu,
Konfuziju i nesanicu
U kvartetu.
Za Akiko je ljubav beskrajna potraga za toplinom, a za vas?
Tićmi: Pa ja sam to već rek’o. Ljubav je ono bez da se kaže.
Sofija: Ljubav je za mene osećaj da možeš da se baciš i da se nećeš polomiti.
