Studenti Katedre za menadžement i produkciju pozorišta, radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti već devetnaest godina organiziju Festival internacionalnog studentskog teatra FIST. Ovogodišnji FIST održava se u periodu od 20. do 25. maja, pod sloganom „(Pri)stani na pritisak”.
O programu festivala, sloganu koji ukazuje na problem pritiska u društvu, koji ljudima postaje svakodnevica, ali i o položaju mladih u svetu kulture, i uopšte društva, razgovarali smo sa koselektorkom festivala Lenkom Miloradović.
Šta sve iz vaše perspektive donosi ovogodišnji slogan FIST-a?
Slogan ovogodišnjeg izdanja festivala glasi „(Pri)stani na pritisak” i ono što on donosi jeste izbor - pitanje da li pristajemo na pritisak ili mu stajemo na put.
Odabrali smo da se bavimo ovom temom jer smo je prepoznali kao važnu i pre svega nama blisku. Odrastanje i dvadesete godine sa sobom donose različite vrste pritiska koje ćemo, u istom ili sličnom obliku, osećati ceo život - pritisak vremena, društva, tuđih očekivanja, sopstvenih ambicija i ideala. Odlučili smo da ne dozvolimo da nam strahovi i brige stanu na put, već da ih iskoristimo kao polaznu tačku za povezivanje i stvaranje.
Čime ste se vodili prilikom odabira glavnog, ali i pratećeg programa?
Glavni program ovogodišnjeg festivala čini pet gostujućih predstava i FIST produkcija. Pri procesu selekcije predstava bilo nam je istovremeno utešno i zabrinjavajuće to koliko se ovogodišnja tema pokazala univerzalnom i koliko nas iste stvari plaše i pritiskaju. Važno nam je bilo da predstave, naravno, odgovore na temu, ali i da je donesu publici na nov i inovativan način, izlazeći iz okvira konvencionalnog dramskog pozorišta. Predstave u fokus stavljaju usamljenost, strah od uspeha i neuspeha, života i smrti, želje za prihvatanjem nasuprot potrebi za autentičnošću i slobodom. Prostori u kojima je planirano izvođenje su Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Bitef teatar, Elektropionir i Hartefakt. Želja nam je bila da festival realizujemo u alternativnim, ne nužno pozorišnim prostorima, koji će predstavama dati novu dimenziju i omogućiti publici drugačiji doživljaj pozorišta.
FIST produkcija, kojom ćemo 25. maja u prostoru Bioskopa Zvezda zatvoriti festival, sve prethodno navedeno spaja u jedno - kroz interakciju različitih dramskih, zvučnih i performativnih segmenata, tema pritiska dobija novi oblik.
Kada je reč o pratećem programu, želeli smo da ovim pitanjima pristupimo iz drugog ugla. Radioničarski i tribinski program pod nazivom „In case of emergency... break glass and call a producer” polaznicima će, kroz razgovore i rad sa profesionalcima iz sveta pozorišta, ponuditi različite vizure o karijernom razvoju, radu u timu i otvoriti prostor za kreativnost i eksperimetnisanje.
Koliko je važno da jedan studentski festival uključuje predstave koje prožimaju teme kapitalizma, slobode, nezaposlenosti mladih?
Strašno je važno da pozorište uopšte, a pogotovo jedan studentski pozorišni festival, konstantno pokreće pitanja koja su od društvenog značaja. Umetnost kao takva treba da bude hrabra I provokativna, a mi kao FIST tim smo želeli da učesnike i posetioce festivala navedemo da i oni sami budu hrabri i glasno govore o onome što ih pritiska. Sve postaje lakše kada osvestimo da nismo sami u brigama i strahovima i zbog toga želimo da FIST bude mesto gde se to dešava i uz koje možda shvatimo da borba sa vetrenjačama nije uvek uzaludna.
Zašto je važno za vas kao studente, ali i mlade, da postoji ovakav jedan festival?
Pri planiranju ovogodišnjeg izdanja FIST-a zaista smo želeli da programom otvorimo teme za koje smatramo da su važne mladima. Važno je da uvek postoje festivali, programi i sadržaji koji mladim stvaraocima daju prostor da se sretnu, zajedno stvaraju i kroz to govore o stvarima koje su njima lično važne.
FIST je prilika da iznesete svoje mišljenje.
FIST je prilika da promenite svoje mišljenje.
FIST je prilika da učestvujete u komunikaciji.
FIST je prilika da ne učestvujete ni u čemu.
FIST je prilika da stvorite umetnost.
FIST je prilika da ne stvorite ništa.
Na na/vama je.
*deo FIST19 programskog teksta
O čemu ste razmišljali prilikom stvaranja ovogodišnjeg festivala i koliko je zahtevno oblikovanje jednog kulturnog dešavanja kroz koje se na direktan način obraćate vašim generacijama?
Istovremeno je i zahtevno i zabavno kreirati nešto kroz šta se obraćamo našim vršnjacima. Olakšavajuća okolnost je činjenica da smo mi kao organizacioni tim FIST-a, koji čine studenti u svojim dvadesetim godinama, ako nikako drugačije, onda intuitivno mogli da naslutimo šta bi to potencijalno bilo interesantno publici kojoj se obraćamo, vodeći se onim što i nas same zanima i privlači. Sa druge strane, teme kojim smo odlučili da se bavimo predstavljaju ne tako lepu stranu dvadesetih i pitanja koja postavljamo su u velikoj meri ona na koja ni sami nemamo odgovor. Neke od predstava nagoveštavaju nam odgovore na pomenuta pitanja, dok ih druge dodatno produbljuju.
Imaju li mladi „prava" na slobodu, o kojoj se tako mnogo govori?
Svako ima pravo na slobodu. Ipak, sloboda i različiti vidovi iste nisu nam uvek dati, a put osvajanja slobode duži je za nas mlade nego za neke starije generacije. Zato je važno da se o tome priča i da se sloboda stalno osvaja, uz svest o tome da naša prava na slobodu ne smeju ugrožavati tuđa.
Kakav svet „na mladima ostaje”?
Na mladima ostaje svet koji nije uvek lep, ali, kao i za većinu stvari, i ovo je stvar perspektive - na nama je da ga učinimo onakvim kakvim želimo. Ono što nas pritiska će verovatno uvek biti tu, samo će povremeno menjati oblik i formu i zato je bitno da kroz inicijative, poput FIST-a konstantno preispitujemo ono što nas okružuje i muči.
