Ovih dana pod sloganom „Zakorači u avanturu” održava se 19. Pozorište Zvezdarište, na kom će publika imati priliku ukupno da pogleda 12 predstava iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Festival je juče otvorila predstava Kruševačkog pozorišta „Hrabra krojačica” koju su publici priredili Marko Torlaković, Jelena Paligorić Sinkević i Irina 
Somborac.
Tom prilikom razgovarali smo sa Jelenom Paligorić Sinkević, dramskom spisateljicom koja će na ovom festivalu održati i radionice „Brodovi od snova”.
Šta je za vas prva asocijacija na Dečji festival Pozorište Zvezdarište?
Zvezdarište je moj komšijski festival. Održava se na mojoj opštini, u mojoj zauvek najomiljenijoj ulici u gradu – na jednom jedinom i neponovljivom Bulevaru. Tu su razni divni ljudi, tu je nezaboravan masterklas Anje Suše o adaptacije klasike za tinejdžere koji sam slušala kao studentkinja, tu su neke neverovatne predstave, kao što je npr. „Mala Frida”. Tu mi je sin bio u stomaku dok sam sa kolegama Milanom Neškovićem i Vajom Dujović žirirala festival 2016. godine. Zvezdarište je za mene ceo jedan svet, moj, njemu pripadam, to je pozorište koje je direktno dato u ruke deci, gde ne postoje klasne razlike, jer su karte besplatne. Ukratko, Zvezdarištu verujem.
Kakva je vaša „Hrabra Krojačica” i šta nam donosi njena priča?
„Hrabra krojačica” je predstava koju smo Marko Torlaković, Irina Somborac i ja uradili sa neverovatnim mladim ansamblom i ljudima iz Kruševačkog pozorišta. „Hrabra krojačica” je savremena adaptacija klasične bajke, prostor slobode. Gledajte „Hrabru”, ona sama za sebe govori.
Foto: Kruševačko pozorište
Kako bi trebalo da se obraćamo deci?
Deci, za početak, treba da se obraćamo. Da budemo prisutni. Ali i to je, baš kao i sve drugo, klasno pitanje. Prebrzo i prelako osuđujemo roditelje. U borbi za golu egzistenciju, potrebno je naći snage da budemo dobri roditelji. Međusobno se moramo podržavati, hrabriti, beskompromisno stajati jedni uz druge. Roditeljima je više nego ikad potrebna suštinska podrška.
A na koji način vi pronalazite put do pisanja za decu i dečje predstave?
Pišem svaki dan, to je deo mog života, moj posao. Paralelno radim uvek na nekoliko projekata, koji su u drugačijim fazama razvoja. Da bi se opstali u svetu slobodnih umetnika, morate raditi vredno i mnogo, ali baš ta sloboda nema cenu. Trenutno Marko Torlaković postavlja moju adaptaciju slikovnica o junaku koji se zove Krokovu, koji je napisala Ofeli Teksije. Čitav dizajn je uradila Irina Somborac, a u predstavi igraju divni glumci Jelisaveta Koraksić i Mladen Vuković. Predstavu radimo pri izdavačkoj kući „Finesa” koja je producent ovog projekta, a igraćemo je u Dečjem kulturnom centru, premijera je u novembru. Za koji dan me očekuje premijera u Narodnom pozorištu u Mostaru, adaptirala sam Ežena Joneska. To režira moj posvećeni kolega iz BiH Goran Damjanac. Sa njim ću raditi i Internacionalni pozorišni festival u Brčkom.
Pisanje za decu je ogroman luksuz. To je igra, to je čitav poligon emocija koji se otvara ispred mene. Smatram ogromnom privilegijom što se bavim pisanjem za decu, i pisanjem uopšte.
Nikad nisam verovala u inspiraciju, verujem u disciplinu i beskompromisnu posvećenost. Pozorište je uz moju porodicu meni nešto najvažnije. Tu pripadam.
Foto: Kruševačko pozorište
Koliko je za vas važan radioničarski rad na ovom festivalu? Na koji način je osmišljena radionica „Brodovi od snova”?
Verujem jako u neformalno obrazovanje, u razmenu mišljenja sa decom. Tako, svake godine, organizujemo besplatne radionice i tu se bavimo, pre svega, slobodom u izrazu, kreativnim pisanjem, pričamo, razmenjujemo mišljenja. Raditi sa decom i za decu čini me budnom, prisutnom. Volim da sam im posvećena, da zajedno stvaramo prostor sigurnosti za njih. Na ovogodišnjoj radionici plovićemo brodovima punim snova, pisati i maštati.
Zašto mi kao starija, uz najmlađu publiku, treba da „pođemo u avanturu”?
Svaki odlazak u pozorište može biti avantura. Mi pristajemo da budemo deo jednog drugačijeg sveta kada krenemo u pozorište. Ja sam kao jako mala počela da idem u pozorište. Sedeći u mraku, gledajući neke ljude na sceni, shvatila sam da se tu ne osećam nimalo usamljeno. Da je to moj prostor sreće, pripadanja, slobode. Kao što je u „Hrabroj krojačici” ime glavne junakinje Drina, po najlepšoj i najvažnijoj od svih balkanskih reka, i to nije slučajno, nije slučajno ni to što na ovom festivalu pozorište i avantura kao reči stoje zajedno.
Naslovna slika: Jelena Mitrović
