Povod za razgovor sa mladim umetnikom Jakšom Filipovcem bila je premijera predstave „Unstable Comrades”, koja će biti izvedena 29. aprila u Ateljeu 212, nastala po konceptu i koreografiji Igora Koruge. Ova predstava istražuje kroz plesni pokret teme poput kvir politike, njenih transformacija uz preplitanje kapitalizma, klasne borbe, ali daje i okvire o izazovima sa kojim se susreće LGBTQ+ zajednica, a postavlja važna pitanja o ravnopravnosti, diskriminaciji i marginalizaciji.
Jakša igra u Bitef teatru u predstavama „Zidanje Skadra” i „Životinjska farma”, a zajedno sa Tamarom Pjević stvorio je predstavu „Alpha girls”, koja preispituje uticaj popularne kulture na plesni izraz njih kao umetnika i koja se takođe izvodi u Bitef teatru.
Na koji način ste kroz plesni pokret pristupali istraživanju teme koja se tiče isprepletanosti kapitalizma, klasne borbe i kvir politike, što je i sama srž ove predstave?
Imao sam sreću da sarađujem i stvaram sa timom uz koji sam naučio šta je u stvari stvaralački proces i koliko je važno da pri istraživanju bilo kog fenomena, koji je u ovom slučaju preplitanje kapitalizma, klasne borbe i kvir politike - temeljno promišljamo i razumemo prvo same termine, a zatim i perspektive promišljanja pojedinačnih fenomena. Kroz proces sam sticao odnos prema tome kako kapitalizam oblikuje društvo i na koji način nas menjanju odnosi pozicija moći, a razumevajući dinamični odnos između klasne borbe, kapitalizma i kvir politike, stekao sam novu perspektivu koja uključuje svest o izazovima sa kojima se LGBTQ+ zajednica suočava, uključujući diskriminaciju i marginalizaciju, što je dovelo do istraživanja rodnih identiteta, seksualnosti i društvenih normi unutar kojih sam tragao za tim kako se različite vrste nejednakosti reflektuju kroz pokret i na kraju kako se ti sukobi izražavaju kroz telo.
U kom smislu se delovanje kvir politike (pokreta) transformisalo ili uticalo na različite istorijske kontekste?
Nisam siguran da mogu da odgovorim kroz samo jedan pristup, ali bih svakako izdvojio to da je kvir politika bila ključna u borbi za prava LGBTQ+ osoba, utičući na donošenje zakona koji štite prava, (koja lično smatram osnovnim ljudskim pravima), kao što su pravo na brak, pravo na zaštitu od diskriminacije, pravo na pristup zdravstvenoj zašititi… Ovakvi napori sve vreme transformišu društvene norme i okvire u mnogim zemljama. Pored toga, zahvaljujući delovanju kvir politike moguće je smanjenje stigme i predrasuda, a samim tim i otvaranje prostora za prihvatanje i inkluzivnost. Značajan uticaj ostvaren je i kroz umetnost i kulturu, podstičući stvaralaštvo koje se tiče istraživanja pitanja rodnog identiteta i seksualnosti. Njihov uticaj je globalan. Transformacija kvir politike uključila je sve veće prepoznavanje intersekcionalnosti, tj. preplitanja različitih oblika identiteta i diskriminacije. Ovo je dovelo do usmerenijeg pristupa koji uzima u obzir različite aspekte identiteta, kao što su rasa, klasa, invaliditet, i njihovu povezanost s iskustvima LGBTQ+ osoba. Kroz ove transformacije, kvir politika kontinuirano oblikuje društvene i političke pejzaže širom sveta, te nastavlja biti ključni pokretač promena u borbi za prava i jednakost.
Koliko je tebi bilo važno istraživati ovu temu kroz fizički i plesni teatar?
Istraživanje ove teme kroz fizički i plesnit teatar za mene je bilo izuzetno važno jer mi je omogućilo dublje i temeljnije promišljanje složenih koncepata, poput preplitanja kapitalizma, klasne borbe i kvir politike, u početku insistirajući isključivo na procesima mišljenja, a zatim i na preplitanju procesa mišljenja sa telesnim iskustvom. Čini mi se da promišljanje tako složenih koncepata u jednom trenutku prevazilazi sisteme verbalne komunikacije. Pored toga, imao sam šansu da promišljam različite spektre privlačenja pažnje, a u odnosu na fenomene koje smo spomenuli. Šta i kako utiče na parcijalnu pažnju, kako se arhitektura slike menja u odnosu na kolektivne i individualne odluke o postupcima...
Šta je kroz ovaj projekat uticalo na povezivanje i zajedničku saradnju umetnika iz Srbije i Rumunije?
Projekti koji uključuju umetnike iz različitih zemalja imaju potencijal da podstaknu povezivanje i zajedničku saradnju između umetnika iz različitih kulturnih konteksta. Mislim da su određeni faktori presudno uticali na proces stvaralaštva koji se dogodio, a to je za početak kulturna razmena. Rad sa umetnicima iz različitih zemalja omogućio nam je razmenu ideja, perspektiva i iskustava kroz multikulturalni kontekst. Imali smo priliku da jedni od drugih učimo o svojim kulturnim pozadinama, izvođačkim praksama, što je otvorilo prostor za kreiranje novog jezika. Okvir fenomena koji smo promišljali bio je globalan, ali je svako doneo novu perspektivu u odnosu na svoje političke, društvene i kulturne kontekste. Kroz navedene faktore, jezičke barijere su prestale biti barijere, a proces je postao katalizator koji je otvorio priliku za stvaralaštvo koje prevazilazi nacionalne granice i traga za međukulturnom razmenom i razumevanjem.
Čini se da brojne teme kojima plesna umetnost pristupa zalaze smelije u istupanje i postavijanje publike u ulogu posmatrača koji je spreman da istražuje. Zbog čega je plesna umetnost danas važna u kontekstu sveopšteg pozorišnog delovanja?
Za mene je najvažnija činjenica da je plesna umetnost inkluzivna. Ona komunicira kroz univerzalni jezik pokreta i neverbalne komunikacije. Zbog toga je u samoj suštini plesne umetnosti jednakost, a promišljanje sistema kojima bismo se mogli približiti jednakosti jeste ključno za sveopšte pozorišno delovanje.
Na koji način te oblikuje stvaranje predstava iz ugla izvođača, a na koji način iz ugla koreografa?
Čini mi se da to oblikovanje sada ide u jednakim smerovima. Nisam siguran da se jedno iskustvo može odvojiti od drugog. Praktična pozicija koreografa je ona izvana, objektivnija. Ona pruža mogućnost promišljanja celine, ali mislim da je ono presudno i za poziciju izvođača. Zbog toga mislim da me ponajviše u obe stvari oblikuju različite praktične pozicije, ona izvana i ona iznutra. Trudim se da ih obe razumem, bez obzira na to na kom mestu se nalazim.
U kojoj meri je stvaranje u različitim vidovima plesne umetnosti, kao i nadogradnja sopstvenog plesnog izraza, uticalo na sve ono što si spreman danas da stvaraš?
Krucijalno je važno kretati se, a onda i stvarati u različitim okvirima, praviti nove mreže i tako raditi na sebi, kako bi dalje mogao više da nudim drugima. Svestranost uopšteno cenim, te se trudim da u svom umetničkom razvijanju i sam radim na tome da prikupim različita iskustva. U dosadašnjem radu uglavnom sam se susretao sa sličnim izvođačkim praksama, a rad na ovom projektu mi je ponudio mnoge alatke za budući način promišljanja i rada. Takođe smatram da mi je učešće u različitim komercijalnim projektima donelo veliko scensko/izvođačko iskustvo, jer je savremeni ples prilično redak na gradskim repertoarima. Tim aktivnostima sam sebi obezbedio češća javna izvođenja, koja su umnogome uticala na to da se rano brže snađem u daljim profesionalnim sferama. Upravo zbog različitih nadogradnji sam danas spreman za nove izazove.
Šta je tebi važno kao mladom umetniku da postigneš kroz umetnost u kojoj deluješ?
Mladim umetnicima u okruženju je teško da uopšte dobiju vidiljivost na sceni, a kamoli da opstanu na njoj. Važno mi je upravo da postignem vidljivost i da tako pokušam da prokrčim put ostalim mladim kolegama, to je sve uzročno-posledično. U svakom projektu u kom učestvujem pokušavam sebi da zadam neki kratkoročni cilj koji će mi dugoročno pomoći da napredujem, trudim se da iznesem koreografsku ideju, ali se trudim i da shvatim koja je moja uloga u celom stvaralačkom procesu. Važno mi je da osoba da sve od sebe u svemu što radi, te bih takođe želeo da zadržim osnovna načela radne etike u okruženju u kom svi radimo u otežanim uslovima.
Foto: Slavica Dolašević
