Trideset i prvi Pozorišni maraton biće održan od 7. do 10. juna u Narodnom pozorištu Sombor. Ovogodišnje izdanje festivala je pod sloganom „Ko voli pozorište?”. Za četiri festivalska dana biće prikazano 12 predstava za odrasle, dve predstave za decu, kao i prateći program. Ovom prilikom razgovarali smo sa direktorkom pozorišta, Bojanom Kovačević, koja nam je, između ostalog, rekla zbog čega festival nema tematsku selekciju i nije takmičarskog karaktera, što ga izdvaja u odnosu na ostale.
Slogan ovogodišnjeg pozorišnog maratona je „Ko voli pozorište?” Šta biste odgovorili na ovo pitanje?
Da na pitanje odgovorim pitanjem. A ko ne voli pozorište?
Zbog čega ste se odlučili da festival nema tematsku selekciju i ne bude takmičarskog karaktera?
Pozorišni maraton je nastao 1993. godine i verovatno se u tim društvenim okolnostima krije odgovor na ovo pitanje. Nastao je kao festival gde su prvobitno bile izvođenje samo predstave Narodnog pozorišta Sombor čime bi se obeležio kraj pozorišne sezone. S obzirom na tadašnje vreme ratova i sankcija, verujem da nikom u prvom planu nisu bile nagrade i takmičenja već samo suštinsko slavljenje pozorišne umetnosti i beg od surove realnosti. Tokom godina, festival se menjao u svakom smislu, osim u tom, i ja sam veoma srećna što je to tako.
Čime se vodite prilikom odabira predstava koje će gostovati na festivalu?
Sama selekcija iz godine u godinu posledica je raznih okolnosti, kako finansijskih, tako i organizacionih, ako imamo u vidu da se po nekoliko predstava za veče izvede na dve scene Narodnog pozorišta Sombor. Ono što se svake godine trudimo jeste da publici ponudimo atraktivan program u umetničkom smislu, kojim će steći i uvid u to šta se u drugim pozorištima dešava. Pored predstava za odrasle, tu su i predstave za decu i prateći program u vidu promocija knjiga, koncerata, izložbi. Festival uvek zatvara predstava Narodnog pozorišta Sombor, nakon čega sledi proglašenje glumca i glumice sezone i čuveni „cvetni udar”. Ove godine, to će biti „Sumnjivo lice” u režiji Jagoša Markovića, koje se na našoj sceni igra punih 25 godina.
Važite za jednu od najmlađih pozorišnih rukovodioca u Srbiji. U kojoj meri Vam je to izazovno i zahtevno i sa čime se sve još susrećete?
Ne razmišljam o tome u kontekstu godina, ali sada kad pogledam unazad, verovatno za neke odluke koje sam donela, ne bih bila dovoljno hrabra da sam u tom trenutku imala više iskustva. Verujem da je i strpljenje koje imam, osim što je crta karaktera, vezano i za godine, a ono je u pozorištu preko potrebno.
Svakako je i zahtevno i izazovno i često veoma teško, ali kada se dese trenuci magije, onda shvatite da je sve vredelo za to. Ne želim da razmišljam kako bi izgledalo sve da sam sredovečan muškarac na čelu nekog pozorišta u Srbiji, jer mi se baš ovaj moj put, i baš ovakav, najviše sviđa. Ali da bi bilo dosta drugačije, sigurno da bi.
Imate angažman kao predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine. Po čemu se to razlikuje od pozicije direktorke pozorišta i kakva su Vam iskustva?
Sama Zajednica susreće se sa istim problemima kao i pozorišta koja je čine. Najznačajnija aktivnost Zajednice jeste organizovanje Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine koji je ove godine održan 72. put, što ga čini najstarijim pozorišnim festivalom u regionu. Najaktuelniji izazovi vezani su za finansiranje festivala, ali ako imamo u vidu da ćemo za ovogodišnje izdanje bar deo troškova učesnika moći da pokrijemo, a to nije bio slučaj prethodnih godina, vrlo sam ponosna.
Vojvođanska pozorišna scena je veoma raznolika, radi se na nekoliko jezika, pored veoma dobre večernje scene, vrlo je jaka i scena za decu. Festival pokušava da to sve okupi i prikaže u najboljem svetlu.
Po čemu biste somborsko pozorište izdvojili u odnosu na druga?
Ako pokušam da budem objektivna, izdvojila bih ga po posvećenosti i pozorišnoj etici svih zaposlenih, koju je uspelo da sačuva i očuva, prenoseći je na mlađe generacije. Mislim da u velikoj meri u tome leže uspesi Narodnog pozorišta Sombor. Ali pošto ne mogu da budem objektivna, onda ću samo reći da je ono za mene najbolje i najlepše pozorište na svetu.
