Sebe smatram pre svega pozorišnom glumicom. Ja i film nekako smo se mimioišli.
Odigravši više od 200 pozorišnih predstava, preko stotinu uloga u TV serijama i filmovima, gradeći uloge u trajanju više od 60 godina, kao dobitnica nagrade Dobričin prsten, više Sterijinih nagrada, kao i mnogih drugih, možemo slobodno reći da je obeležila pozorišni svet 20. veka, tadašnje Jugoslavije.
Mira Stupica rođena je u Gnjilanu 1923. godine. Bila je učenica Trgovačke akademije, gde je kao srednjoškolka krenula da glumi u predstavama. Nastupala je na sceni Umetničkog pozorišta u Beogradu. Za vreme Drugog svetskog rata glumi na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrala je zatim u Narodnom pozorištu u Šapcu, Narodnom pozorištu u Nišu, u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, a bila je i stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, od 1947. godine.
Kada bismo nabrajali sve pozorišne uloge koje je odigrala čini se da bi to nabrajanje trajalo beskonačno. No, treba se prisetiti onih koje su obeležile lik i delo Mire Stupice. U Umetničkom pozorištu igrala je nekoliko značajnih uloga, sve za vreme Drugog svetskog rata. U Narodnom pozorištu u Beogradu igra Ljubicu u predstavi „Đido” (1941), Rušku u „Zoni Zamfirovoj” (1941), Dorinu u „Tartifu” (1942).
Mira Stupica je u Petrunjeli dala tako razigran tip nestašne i lukave sluškinje, sa toliko prirodne neobuzdanosti, da se u trenucima činilo da se zatvorene granice scene proširuju i da taj živi, vedri lik vibrira u slobodnom prostoru.
Milan Bogdanović – „Dundo Maroje”; Književne novine, Beograd 1949.
Mira Stupica ima neobičajenu moć da lik nagonski oseti, da uroni u njegovu bit, prodre u najskrivenije predele njegove psihe, da prefinjenim sluhom svoje umetničke prirode odmah oseti melodiju njegovog srca i uma.
Milutin Čolić: Poezija jednog života, Politika 1956.
Posle Drugog svetskog rata igra u Narodnom pozorištu Niš, gde je ostvarila brojne uloge – Olga, „Najezda” (1945); Devojka, „Prosta devojka” (1945); Meri Piribling, „Cvrčak na ognjištu” (1945); Kalina, „Zona Zamfirova” (1946).
Predstava „Dundo Maroje” (1949)
U Jugoslovensko dramsko pozorište dolazi posle godinu dana, a u svom matičnom pozorištu odigraće veliki broj nadahnutih uloga, igraće i u komediji i u drami, skoro besprekorno. Njene zapažene uloge su Petrunjela u predstavi „Dundo Maroje” (1949), Kanina u predstavi „Valpone” (1951), kao i uloga Vasilise u predstavi „Na dnu” (1953).
Bez zamora lepršala je od Držića do Dostojevskog, od Gorkog do Sardua, od Lope de Vega do Krleže… I uvek donosila novo iskustvo i otkrivala nove svetove. Gorela blještavim vatrometom i grcala stravičnom tugom.
Ljerka Savić: Izazov Petrunjele mrzovoljnima – Borba, 1964.
Pedesetih godina igrala je i u pomenutom Hrvatskom narodnom kazalištu gde se istakla u predstavama „Koliba”, „Ribarske svađe” i „Optimistička tragedija”. Šezdesetih i sedamdesetih godina odigraće zapamćene uloge uglavnom na sceni Narodnog pozorišta, krajem osamdesetih nastupaće i u Zvezdara teatru.
Igrala je ulogu Alise u predstavi „Play Strindberg”, kao i ulogu Ilse u predstavi „Divovi iz planine” u Ateljeu 212. U Narodnom pozorištu u Beogradu odigrala je zapažene uloge poput Kristine u predstavi „Crnina pristaje Elektri” (1972), Barunice Kasteli Glembaj u predstavi „Gospoda Glembajevi” (1973) i ulogu Pelagije Vlasove u predstavi „Mati” (1975).
Pevamo o svemu što se sa ljudskim bićem događa između života i smrti, između pakla i neba, između sna i jave. I samo to pevanje nam takvom slašću puni biće da ne prestajemo čak i kada nas život šiba i muči, pa i kad se senka velikog odlaska nadvije na nas. Tako i odemo…
Na svome putu srela sam velike umetnike koji su me hrabrili i gonili da sa njima grabim tvrdom stazom uspona ka blistavom vrhu pozorišnog savršenstva, vrhu do koga se za ljudskog života ne stiže ali čije postojanje u našoj duši, u našem biću, u našoj savesti čini taj naš napor pravim blagoslovom, sa puno smisla; vrhu čija će neranjiva lepota sijati u očima onih koji dolaze posle nas…
Godine 2003. ustanovila je novu glumačku nagradu „Žanka” – koja se dodeljuje glumicama koje su svojim radom doprinele srpskoj pozorišnoj, televizijskoj i filmskoj umetnosti. Nagrada nosi ime glumice Žanke Stokić koju je Mira Stupica smatrala najvećom pozorišnom glumicom.
Mira Stupica je živela u Beogradu, gde je i umrla 2016. godine.
Izvori: Teatron, Muzej pozorišne umetnosti, 1981; Yugopapir
Foto: Muzej pozorišne umetnosti
