Kad budem mrtav i beo, Horoskop, šezdesete godine u punom jeku, sedamdesete kao vatromet i najpoznatije uloge u filmovima Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Mlad i zdrav kao ruža, Kako su se volele dve budale. Zaigraće ulogu Flojda u Nacionalnoj klasi, te će obeležiti njegovu karijeru, ostaće upamćen, zajedno sa Milenom Dravić, po televizijskoj seriji Obraz u obraz, a omiljena televizijska uloga mnogih ostaće kao Prle u Otpisanim. Igraće Popaja u Balkan Ekspresu, pevača u Ko to tamo peva, Vlah-aliju u Banović Strahinji, Siledžiju u filmu Život je lep… Mlađe generacije pamtiće ga po brojnim televizijskim ulogama koje je odigrao devedesetih i dvehiljaditih godina.
Stvarao je i odrastao u nekom drugom vremenu, nosivši u sebi mangupski šarm i toplinu u očima. Njegov umetnički svet bio je neuhvatljiv, poput uloga koje je dobijao kako u filmu tako i u pozorištu. Iako ga sve generacije pamte po zapaženim ulogama na filmu i televiziji, Dragan je jedan deo svoje karijere značajno posvetio pozorištu. Počeo je u Akademskom pozorištu Branko Krsmanović, u kome je prvi put osetio slobodu koju pruža pozorište, to amatersko pozorište bilo je utočište za mlade, buntovne i talentovane ljude. Bio je član Ateljea 212, tadašnjeg kultnog mesta u kom su se umetnici okupljali i stvarali pozorišnu magiju.
Bio je jedan od izrazitih, jedna od perjanica svega što je gluma. Nesumljivo je pripadao eliti, glumačkoj, ali ljudskoj. I nije slučajno da ga je publika odabrala za svoje mezimče.
Dejan Mijač
Rođen je 1943. godine na Crvenom krstu. Još od prvih dana školovanja zaljubio se u pozorište. Tačnije očaralo ga je tadašnje Savremeno pozorište u koje je rado svraćao i u njemu posmatrao jedan drugačiji svet od onog što je sretao na ulicama grada. Bio je član pozorišnih sekcija, a sa nepunih 17 godina upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju i tako postaje najmlađi student ovog fakulteta.
Jedna od značajnih prekretnica u njegovoj karijeri jeste priključivanje grupi u Akademskom pozorištu Branko Krsmanović. Igrao je tada u čuvenoj predstavi Klovnovi za koju je dobio nagradu za najboljeg glumca na festivalu BAP (Festival beogradskih amaterskih pozorišta). Učestvovali su sa ovom predstavom na brojnim festivalima, među kojim se ističe onaj na Hvaru, najznačajniji amaterski festival u zemlji. Tadašnja amaterska pozorišta odisala su duhom vremena, a progovarala su drugačijim jezikom nego ona institucionalna, zato su bila izazovna za mlade ljude.
Igor Galo, o amaterskim pozorištima, ali i susretu sa Gagom, govorio je ovako za naš portal:
Kad sa distance preko 50 godina posmatram program festivala na Hvaru, tadašnje 1967. godine, shvaćam koliko je kazališni amaterizam bio snažan, ali i uvažavan u to vrijeme. Te godine na Hvaru glavnu nagradu zaslužno je odnijela predstava Klovovi, Radeta Pavlikića, u kojoj je igrao Gaga.
Svoje prve profesionalne glumačke korake napraviće u pozorištu Boško Buha, u predstavi Lens i Lena Bihnera. Igrao je u Savremenom pozorištu, odakle je sve počelo još u tinejdžerskim danima, kad je upijao glumačku igru. Stalni član Ateljea 212 postaje 1967. godine.
U tom pozorištu zaigraće u predstavama Veza (1969), Rano jutro (1970), Kosa (1970), Ziger-Zager (1970), Derviš i smrt (1971), Lulu (1971), Maratonci trče počasni krug (1973), Akrobati (1974), Molijer (1975), Višnjev sad (1978).
Za mene kao reditelja, važne su predstave, i one se pamte, a još važniji su ljudi, glumci sa kojim delim život i događaje, sa kojim tragam za smislom. Gaga je u tom smisli za mene bio osobeno i teško prepričljivo iskustvo. Nekakav 3-D hologram, koji treperi, a takođe pokazuje i jarke boje, koji načas nestane, a onda se pojavi na drugom mestu jarkiji i jasniji od prethodnog.
Slobodan Unkovski (Dragan Gaga Njikolić - Gospodin mangup)
Igrao je i u čuvenoj Kosi koja je postala simbol jednog pozorišnog doba i Ateljea koji je u to vreme odisao slobodom. Predstavu su ispratili naslovi poput: Da li je Kosa skandal?; Kosa kao lek; Najšokantnija predstava oduševila gledaoce; Kosa kao protest; Da li je ova predstava direktan napad na postojeći socijalistički moral?.
O važnosti ove predstave, u kojoj uloge nisu bile individualne, nego kolektivne, govorio je: Mi profesionalci osetili smo potrebu da poništimo svoju profesionalnost ili da se bar uz pomoć nje što više približimo tom plemenu, da se identifikujemo sa njim, jer glavnu ulogu u predstavi igra pleme hipika.
Nikolić je koncentrisano i razumevanjem materije izgovorio svoj veliki, jednočasovni monolog. U nekoliko scena je odigrao humoristički tako dobro da je šteta što češće nije pribegavao komediji.
Ekspres, 1974. Slobodan Selenić; Predstava Portonjeva Boljka
Osemedesetih dobija poziv reditelja Lučijana Pintilije koji je pripremao komad Gorkog u Parizu. Iako je pozorište pretrpelo požar, predstava Na dnu je imala uspešno trajanje, igrala se mesecima pred punim gledalištem. Odlaskom u Pariz održavao je komunikaciju sa kolegama u Ateljeu 212, često pozivajući ih na telefon bifea, koji je, poznato svima, bio utočište umetnika, omiljeno i kultno mesto, o kome stariji glumci vole često da pričaju.
Po povratku, Nikolić nastavlja da igra u pozorištu. Nizaće uloge u predstavama Dekameron 81, Priče iz Bečke šume, Prosjačka opera, Sveti Gergije ubija aždahu, Ptic i ptica. Devedsetih nešto manje igra u pozorištu, više je posvećen filmu i televiziji, a zaigraće u nekoliko predstava Zvezdara teatru. 
Svoju poslednju ulogu, odigraće u matičnom pozorištu predstavi Avgust u okrugu Osejdž koja je premijerno odigrana 2014. godine.
Gaga nas je napustio 2016. godine. Iza njegovog lika ostaće brojne priče o životu, o neverovatnim, često iz ovog ugla nama kao apstraktnim događajima i scenama kojim je prisustvovao zajedno sa svojim kolegama. Zasigurno obeležio je jedan glumački svet pun slobode, igravši u crnotalasnim filmovima, ulogama koje su bile izazovne i drugačije, filmovima koji su bili zabranjivani. Postojalo je nešto u njegovom duhu što je budilo buntovnost, i taj duh ostaće kao amanet onima koji prate i žive kroz pozorišnu i filmsku umetnost. Taj duh neprestano traje kroz vreme.
Izvor: Dragan Gaga Nikolić - Gospodin mangup; Muzej pozorišne umetnosti
