HuPikon: Stefan Tićmi
Da li bi iz ovih prigradskih očiju što mirišu na ustajalu provinciju, sitne radosti, ajvar i kamenolom duše izrasle pesme k'o pupoljci da sam rođen na Slaviji?
Stefan Mitić (tićMi) nije rođen na Slaviji, već u Leskovcu, 19. januara 1992. godine, istog datuma kao i čuveni pisac Edgar Alan Po. Za razliku od Edgarovog ramena, na kome čuči gavran, na Stefanovom čuči perut. Rođen je dva meseca pre zakazanog termina i tokom svog života pokušava da odgonetne jedno jedino pitanje: „Koj’ sam đavo žurio na ovaj svet?“ Stefan je diplomirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Kažu najbolji difovac među pesnicima i najbolji pesnik među difovcima. Možda lažu. Ko bi ih znao
1. Kada si poslednji put bio u pozorištu?
Sinoć u Vranju, na premijeri predstave „Crna ptica“.
2. Koju predstavu koju si pogledao u poslednje vreme preporučuješ?
„Ko je ubio Dženis Džoplin“ (SNP), „S razlogom“ (Pinklec i LOFT).
3. Koliko često i sa kim ideš u pozorište?
Bio sam dva puta gost Kotorskog festivala pozorišta za djecu, imao sam čast da otvorim prošlogodišnji FEP, uživao sam na Somborskom maratonu… A sa društvom i porodicom redovno pratim repertoar NP Leskovac.
4. Ko ti je omiljeni pozorišni glumac/glumica, reditelj/rediteljka?
Zjiah Sokolović. Obožavam tog čoveka, njegovu filozofiju, monodrame, intervjue.
I izdvojio bih čarobnu scenografkinju, svaštografkinju Minu Miladinović (Kokodaš).
5. Kakav je tvoj stav o društvenoj ulozi pozorišta u današnje vreme?
Buka nakon koje dođe najsmislenija tišina, to je pozorište. Ono treba da izazove tektonsku promenu. Ne unutar jednog društva, već unutar pojedinca. Da pomogne u samoodgonetanju, onome ko ima težnju da se samoodgonetne. Neko nema…
6. „Ja sam Akiko“ je roman o devojčici koja ne voli granice. Šta Akiko znači tebi, a šta ti njoj?
Ona meni spasenje, ja njoj put - u drugi jezik, druga značenja, neke ruke.
7. Ostatak ekipe iz istoimene predstave kaže da si naučio šta je „štrih“, a koliko je tebi bilo teško i na koji način si se nosio sa skraćivanjem?
Baštenske makaze na kojima piše ŠTRIH poklonio sam rediteljki Milji i dramatruškinji Isidori. Za uspomenu na orezivanje teksta. Orezivalo se s takvom lakoćom, kao da se naručuje produženi sa mlekom: štrih… Pih, kao od šale. Bilo je zanimljivo. Stoički sam se nosio. (smijeh) Pitajte glumicu Sofiju Mijatović…
8. Akiko je nastala na moru, a inspiracija je bila Japanka koja masira stopala na plaži. Koja priča stoji iza Najdana, glavnog lika romana „Kaput od mahovine“?
Trenutno iza Najdana stoji sjajna urednica Olivera Korveziroska. „Kaput“ će uskoro biti objavljen u Severnoj Makedoniji u prevodu Dejana Vasilevskog.
9. Možda od pisanja nema ‘leba, ali šta ima?
Pre neki dan, član tima za izradu kratkometažnog animiranog filma „Ja sam Akiko“ poslao mi je fotografiju – zgrada na Dorćolu, na kojoj je Pijanista naslikao mural „I am Akiko“ – i kaže: „Vidi kakva slučajnost, od danas živim u ovaj zgradi.“ Nema ‘leba, ali ima koincidencija. (bitcoin cidencija)
ANEGDOTA
Na okruglom stolu na Festivalu pozorišta za djecu jedan dečak je imao komentar:
„Brašno koje ste koristili u predstavi je tip400,
mnogo bi bolje bilo da ste koristili brašno tip500.“
10. Pre nekoliko godina si u naselju Ančiki, zajedno sa svojim drugarima, od propale kućice napravio malu besplatnu biblioteku sa više od 5.000 knjiga. Na koji način se gaji i neguje ljubav prema čitanju?
Ljubav prema čitanju rađa se iz konflikta. Iz konflikta sa svetom.
A onda uz knjigu, svet, ovaj i ovakav, bude lakši, smisleniji, manje konfuzast.
11. Šta je to sve što provincija može da ponudi, a ne može da se nađe u gradu?
Cvrkut ptica i šum vode mi je pod prozorom dok odgovaram na ova pitanja.
To bi mogao da bude odgovor: mir. Ako je provincija uopšte geografski pojam…
ANEGDOTA 2
Autorku Aleksandru Jovanović iz Vranja i mene, Leskovčanina, na Kotorskom festivalu smestili su u Centar za razvoj govora.
Stefana u HuPikon upisala Aleksandra Nikodijević
Foto: Lična arhiva
