Druge večeri četvrtog Bašteatra u Kragujevcu, u prostorijama Doma Omladine publiku je iznenadila predstava samostalne produkcije pod imenom „Teodora (nedovršeno)“ u režiji Dragane Jovanović i po tekstu Božidara Mandića.
Ideja autora predstave bila je da naprave monodramski tekst o savremenoj ženi, tako da iako se naslov odnosi na caricu Teodoru, predstava problematizuje pitanje žene i njenih vladarskih sredstava. Početak predstave prilično je sirovog umetničkog izraza i publiku konfrontira sa nagošču na više nivoa, s jedne strane tu je gola istina o vladarki koja pre toga bila kurtizana, dok s druge prilično ogoljenog teksta i u carevom novom odelu glumica dočekuje publiku u kutu na prvom spratu Doma omladine. Smenjivanjem scena, glumica publiku šeta po prostoru, kako fizičkom tako i imaginarnom, u kojem neprekidno oscilira od istorijske do fiktivne Teodore, otelotvorene u pojmu i fenomenu žene vladarke.
„Predstava je zanimljiva jer traje jako dugo. Igram je jednom u tri do četiri godine kada nađem prostor i ljude koje to zanima. Predstava nije populistička i repertoarska, već jedan mali pozorišni eksperiment koji traži svoje vreme, prostor i ljude. Prvi put sam je igrala 2002. u niškom Narodnom pozorištu na sceni i to je bila malo kao avangardnija predstava, ali ni nalik ovoj vrsti eksperimenta jer je još uvek bila ukalupljena u neke tradicionalne okvire. Na nagovor Božidara Mandića smo „Teodoru“ oživeli 2013. godine na festivalu Šume. Kuća je tamo interesantna jer je iz 19. veka i sve je tako ambijentalno, ja sam rasporedila tekstove po kući – u biblioteci, štali, u podrumu, poljskom WC-u i tako. Koncept ove predstave se tamo rodio sam od sebe, i kako sam ušla u taj prostor predstava se sama desila. (...) Tu sam shvatila da predstava može da funkcioniše samo u dijalogu sa prostorom, jer ako imate hrabrosti da zakoračite u prazan prostor i ne znate šta se tamo dešava, predstava će se roditi. Tako sam na primer stavila list u poljski wc i kako sam sela prva rečenica je bila: ’Uvek sam težila uzvišenosti’“, objašnjava Jovanovićeva. Kroz igranja i u kontaktu sa različitim ljudima i mestima na kojima se predstava igrala, vremenom se menjala, otuda i u naslovu dodatak u zagradi koji upućuje na to – nedovršeno.
Ko je bila Teodora? Carica Teodora, žena vizantijskog cara Justinijana, bila je njegova najbliža saradnica i savetnica, međutim, zahvaljujući „Tajnoj istoriji“ Prokopija do danas je sačuvan podatak da je svoju karijeru započela zapravo kao kurtizana koja se od najnižih društvenih slojeva, tačnije iz porodice u kojoj je otac bio čuvar medveda, a majka plesačica i zabavljačica, uspela do samog carskog trona.
Pominjanje Teodore kao kurtizane i njenih (seksualnih) mehanizama vladavine, žena na sceni stavlja se u vanistorijski i univerzalni kontekst u kom je njeno osnovno sredstvo - njeno telo. Telo kao sredstvo zavođenja, ili, pak, telo kao umetničko sredstvo. Da li je to upravo ono što šokira u ovoj predstavi – ja vam ne mogu reći. Ženski akt postao je svakodnevni prizor u raznim varijacijama, njena koža i obline inspirišu umetnike od vajkada, međutim, kad je na sceni neretko izaziva osudu i coktanje. Sinoć, to zasigurno nije bio sličaj. Naprotiv. Kragujevačka publika je spremno dočekala lascivne momente u predstavi i prihvatila humor koji provejava tekstom. Uzvišenost i svetost s kojom je pisano o poglavarima ovde je izvitoperena, bačena među ljudske domete i izjednačena sa običnim čovekom, a sve u svrhu kreiranja nove forme koja moderna shvatanja o pozorištu i moderan dramski tekst.
Večeras će na sceni Pozorišta za decu biti prikazana predstava „O Srđanu: Koje nacionalnosti je istina?“ Teleport teatra s početkom u 20 časova, nakon koje će se, sa učesnicima i autorima predstave, održati okrugli sto. Predstava je namenjena svim uzrastima i tematizuje pogibiju mladog Srđana Aleksića. Karte za Bašteatar su besplatne i možete ih preuzeti u Domu omladine, dok će se na predstavi, kao i na prethodnim, poštovati epidemiološke mere.
Foto: Aleksandra Panić (hocupozoriste.rs)
