Kragujevački četvrti po redu Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija iliti BašTeAtar počeo je sinoć na sceni Dečjeg pozorišta predstavom „Kabinet čud(ovišt)a” hrvatske trupe „De facto” u režiji Saše Božića. Tekst za ovu predstavu, u velikoj meri inspirisan i poreklom iz knjige „U vrtu ljudoždera” francuske spisateljice Lejle Slimani, dopunjen je tekstom Dimitrija Kokanova.
Predstava tematizuje seksualne želje i nimfomanske nagone jedne žene, konkretno Adele, koji je dovode do autodestrukcije. Čuvajući narativnu formu romana, ideja reditelja je da Kokanovljeva nadgradnja kojom se predstava završava stvori obrnutu sliku u poimanju Adel (Jelena Miholjević) i donekle publici objasni njene postupke koji obiluju mazohizmom.
„Bilo mi je zanimljivo što mi je od starta bio zadat okvir Lejlinog romana, ali i drugi okvir – Jelenino telo, tako da sam znao za koga pišem tekst. Jednako kao i Saša, i Jelena je imala dosta referenci kojima smo savladavali razne romane. S jedne strane Lejlin roman na nivou teksta jeste mazohistički, ali nisam bio siguran koliko je taj roman feministički u odnosu na to šta bih ja želeo sa tom temom. Bilo je zanimljivo da proizvedem tekst u kome će zapravo telo glumice biti ozvučeno njenim govorom kao posedovanjem nečeg i problemom seksualnog užitka zato što Lejla konstantno konfrontira muškarce sa sobom. Bilo mi je važno da ima mogućnost govora i da će ona progutati sve svoje muškarce u sebe”, objašnjava Kokanov.
Tako i jeste – publici koja je pročitala roman monolog Adel kojim se predstava završava prosto odskače od prethodno odgledanog. Roman je pisan u trećem licu, a ono što se lako da primetiti i u predstavi a i u romanu to je da Adel malo govori. Ona je opisana kao lepa i atraktivna žena koja se ne libi da dela, da zavodi i osvaja muškarce koji su za nju samo sredstvo za postizanje užitka. To se ne odnosi samo na sam seksualni čin, već i na zavođenje i dodirivanje koje prethode prvom poljupcu, neznanje i iščekivanje odnosa, istraživanje erogenih zona u svrhu postizanja ograzma i slično. Njeno telo funkcioniše kao sredstvo greha, dok je njena suštinska priroda u konstantnoj potrazi za istim. Zbog toga je gledaocima (i/ili čitaocima) teško da je razumeju i da je opravdaju, jer ma koliko ona sama želela da joj topli dom koji ima, porodica i posao (čitaj: savršen život) budu dovoljni, njena tragična krivica je u tome što nije i ne može da zadovolji njene potrebe. Kontekst porodičnog života i građanskog društva ne govori dovoljno o ženi kao seksualnom biću koja je pored uloge majke sposobna da uživa i u seksu, što autor teksta smatra interesantnom temom. Završni monolog Adel donekle to i objašnjava, govoreći o muškarcima sa kojima je bila isključivo zbog seksualnog odnosa čak i na pomalo duhovit način, poredeći sebe sa Amerikom. Kontrast je, osim na jezičkom planu, kada Adel konačno govori o sebi stojeći uspravno na sceni, vidljiv i na jednom drugom - kada tragična Adel iz romana postaje nenad*ebiva junakinja koja predstavu zatvara rečenicom „Ja želim”.
Osim intrigantnog teksta, pažnju publike sve vreme drži i pokret koji troje glumaca (Jelena Miholjević, Andrej Kopčok i Viktoria Bubalo) povezuje u neraskidivo jedinstvo na sceni. Zamislite sad da vam neko čita roman, dok na sceni glumci telom, gestom i zvukom slikaju reči koje se u tekstu nižu, stvarajući tako jednu interesantnu formu. Interesantna rešenja do kojih je autorski tim došao radom na predstavi donose atmosferu romana na jedan vešt i nov način, pokazujući kako za dobru predstavu nije neophodna velelepna i skupa scenografija, kostimi i slično, već dobro uvežban tim koji se ne plaši da istražuje granice svog tela i domete glumačkog umeća.
Večeras će se na sceni Doma omladine u Kragujevcu odigrati predstava „Teodora (Nedovršeno)” samostalne produkcije u režiji Dragane Jovanović i po tekstu Božidara Mandića s početkom u 20 časova. Predstava je namenjena publici starijoj od 16 godina. Ulaz je slobodan, tako da požurite i preuzmite karte na vreme!
