Četvrte večeri ovogodišnjeg Bašteatra u Kragujevcu na sceni Pozorišta za decu odigrana je predstava “Zašto se dete kuva u palenti”. Predstava je rađena prema istoimenoj knjizi spisateljice rumunskog porekla, Aglaje Veteranji, kao master rad glumice, a na ovom projektu i rediteljke, Marte Bjelice, dok je za dramatizaciju zaslužan Dimitrije Kokanov.
Roman “Zašto se dete kuva u palenti” tematizuje odrastanje protagonistke, ćerke cirkuskih artista, I njihov porodični beg iz Rumunije u inostranstvo. Koristeći se ispovednim tonom, roman iz dečje perspektive otvara razne teme problematizujući poziciju deteta u izgnanstvu, osećaj tuđine ali i same žrtve. Prateći pripovedni tok romana, ova monodrama čuva njegove dominantne teme, dok istovremeno uključuje u sebe i neke od savremenih cirkuskih veština, flamenka I ritmičke gimnastike I tako kreira jedan nov, otvoren I iskren jezik na kom komunicira sa publikom. Gledajući Martu na sceni kako visi na svili, igra I slično, sve vreme pričajući jednu mučnu ispovest o višestrukom zlostavljanju stvara se utisak da se obraća direktno svakom pojedincu u publici, da se ispoveda do najtananijih slojeva svoje tuše u nadi da će se tako osloboditi svog tereta i boli, i sa željom za pročišćenjem.
Zanimanje za cirkuske veštine kod ove glumice javilo se mnogo pre nego što joj je u ruke dospela knjiga Aglaje Veteranji. “Pre pet godina kada sam upisala master, poželela sam da se na neki način bavim cirkusom. Igrom slučaja sam naletela na roman koji je preveden u decembru prošle godine, ne zanajući da ima ikakve veze sa cirkusom”, objašnjava Bjelica dodavši da se predstava još uvek razija.
“U momentu kada smo počeli da pričamo o saradnji ja ne znam za činjenicu na koji se način Marta bavi svojim telom u izvođenju. Zanimljivo mi je da osoba edukovana u konzervativnoj školi glume istražuje šta bi još mogao biti njen izvođački jezik. Nije nas interesovalo da dramatizujemo roman, niti da ga koristimo integralno jer je izuzetno dug i opsežan, tako da smo krenuli u interakciju sa njim kako bismo napravili otvoren prostor za rad”, govori Kokanov.
Nakon cirkusa, flamenka I gimnastike, scena se pretvara u kabare, i Marta sedeći na stolici polako završava priču. Nije u njoj bilo ničeg smešnog, naprotiv. Trauma koje protagonistkinja otkriva deo su života u izgnanstvu, razaranju porodice I sigurnosti koju bi ona trebalo da pruža. Junakinja ostaje sama, ostavljena i u tuđini, odvojena od svega što je pre poznavala i već odavno skuvana u palenti. Predstava se završava tako što glumica igra uz svima dobro poznatu pesmu “A far l'amore comincia tu”, svetla se gase i kraj. Junakina se konačno oslobađa trauma i postaje slobodna, bez ikakvih okova koji bi je povukli na zemlju, sa poslednjim rečima da ne želi decu. Te reči u kontekstu njene ispovesti meni znače da ne želi nekog o kome bi brinula, koga bi mogla da povredi ili za kim bi morala da se osvrće. Kako voleti nešto ako sam pre toga nisi voljen? Kako dati život nečemu ako se ti svoga odričeš? (autorka je izvršila samoubistvo 2002. godine)
“Određene deonice koje, iako nemaju veze sa mojim iskustvom, na samo čitanje doživljavala sam dosta intimno bliskim. To me je i privuklo – ja sam odmah čula da je Aglajin glas u određenim trenucima skoro pa jedank mom, što me je držalo stabilnom da se izborim sa ovim na trenutke nescenskim romanom koji je doslovno bez događaja”, priča glumica I rediteljka ove predstave.
Za nju je razlika između glume i cirkusa u istinitosti. Naime, glumac je u ulozi dok je na sceni, dok cirkusti artisti zaista tako i žive, jer bi pad bio opasan po njihov život. “Zato sam odlučila da nešto što ima veze sa cirkusom mora da bude stvarno, bilo bi besmisleno da dovedem nekog ko bi dok ja pričam plesao u pozadini”.
Večeras će na sceni Doma omladine biti izvedena plesna predstava “Afterlife party with evergreen Eve” UG Gorgone s početkom u 20 časova. Nakon toga, od 21.30, publika će moći da pogleda dokumentarni film “Čvorovi”, posle kojeg će uslediti dodala nagrada. Dodela će biti upriličena u Domu omladine s početkom u 22.30, a mogu doći svi koji budu želeli da čestitaju nagrađenima i sa njima podele srećni trenutak.
Foto: Aleksandra Panić (hocupozoriste.rs)
