Konzumacijom unosite svjetlost i boje u vaš svijet, pretvarajući svakodnevnicu u blistavu iluziju stvarnosti.
Sastav:
Disko kugla – traje dugo i stvara stabilnu sreću
Reflektivni slojevi – proširuju osjetilni spektar
DJ set – podržava halucinatornu strukturu iluzije
Postupak proizvodnje:
Disko kugla se topi u ritmu DJ seta i prelazi u tanke filmove/sjećanja, koja se režu na komadiće koji se premazuju reflektirajućim slojem – idealna droga za bijeg.
Činjenici koliko živimo u homofobnom društvu govori u prilog pokoji izlazak sa izvođenja predstave „Podroom”, Sarajevskog ratnog teatra. Je li to zato što se dva muškarca ljube na sceni? Iako u predstavi nema ničega provokativnog ni vulgarnog. Volela bih da nisam u pravu. A možda i nisam.
RUTA festival koji se svake godine održava početkom decembra u Beogradskom dramskom pozorištu dovodi nam sjajne produkcije iz regiona. Time se na neki način ujedinjuju države bivše Jugoslavije uz svojevrsno „bratstvo i jedinstvo”.
„Podroom” je nastao prema tekstu Armina Behrema, a u režiji Ajle Bešić. U njoj pratimo priču četvoro mladih protagonista Ishaka, Koste, Marije i Baje koja se odvija između klupske scene i malog stana. Oni beže od glasne muzike ne bi li uspeli da čuju svoje misli. Zanimljiv je i sam naslov teksta fragmentarne strukture koji u sebi sadrži dihotomiju i povezuje dva oponenta: room – sobu, kao mesto koje simbolizuje nešto čisto i ugodno; i podrum – prostor koji asocira na prljavo i mračno. Često će ovi prostori imati paradoksalna obeležja jer će noćni klub „Podroom” neretko biti utočište, a mali stan – ponor strahova. Ambivalentnost teksta se takođe ogleda u tome što paralelno pratimo dva isprepletana odnosa – heteroseksualni i homoseksualni.
Bog je DJ i zove se Kosta i on nas domaćinski dočekuje jer hoće da nam je svima dobro, pošto nam nekad treba malo sreće i neko pročišćenje, a on zna kako da ga dobijemo. Svaki vizuelni entitet predstave se estetski savršeno uklapa – od scenografije kojom dominira disko kugla, preko kostima sa neonskim dekorima, pa sve do lucidnog scenskog pokreta. Kvartet likova nema kompleksnost i složenost karaktera, oni su više produkt tipova. Ishak je zaljubljen u Kostu koji autohomofob, a Marija je u toksičnom odnosu sa homofobnim Bajom i trpi nasilje. Narativi o bliskosti i intimnosti ironično se dočaravaju prostornim distanciranjem glumaca. Iste scene imaju više verzija („nije tako bilo”) što dovodi do subjektivizacije događaja. Sećanja se preslažu i pretresaju, gde ključnu ulogu igra potraga za istinom. Situacije koje se odigravaju u četiri zida povremeno se prekidaju probijanjem četvrtog zida.
Peti lik u predstavi je muzika i ona igra snažnu ulogu. Uz tehno, dijalog teče poput saundtreka. Kompozitor Mirza Rahmanović INDIGO gradi akustički pejzaž iz sveta skrivenih trauma, tišine i potisnutih sećanja. U ovom slučaju muzika ne prati radnju, već je gradi, vodi i lomi, čineći od zvuka samostalan dramski materijal. Rejv semiotički dekodira pojmove slobode i oslobađanja, kao i čin izmeštenosti i traganja identiteta što doseže do samog vrhunca – ekstaze.
„Podroom” je pre svega priča o ljubavi, koliko god to delovalo otrcano, a deluje jer taj termin tako olako podrazumevamo bez nekog složenijeg pristupa tome. Ljubav je i samospoznaja, i otkrivanje svoje seksualnosti, i briga o drugima. Ljubav je i borba protiv uskogrudosti i mržnje. Ljubav ima različite oblike i možemo da se pitamo da li nam treba od strane onog ko nam je daje, a isto tako da li je potrebna onome kome je pružamo. Ljubav ume da se manifestuje i u obliku straha i bespomoćnosti; ali to je privid, to je sve samo ne ljubav.
U vremenu kada su forme izražavanja sve fluidnije, većina pozorišta je i dalje podrumski ustajalo. Zato je „Podroom” iskorak u svakom smislu. Ajla Bešić osetljivo i oprezno pristupa temi koju obrađuje i izbegava uopštenost i podrazumevanost. Zato je ova predstava borba mladih, da se čuje njihov glas i šta imaju da kažu, da se izbore za svoje mesto, kako umetnički tako i društveno, i da sve ono što ih se tiče ne ostane zatvoreno u podrumu nego da ispliva na površinu.
Foto: Damir Šagolj
