Hristina Mitić
Trećeg dana festivala Borini pozorišni dani pod sloganom „Kuda plovi ovaj svet?” imali smo prilike da pogledamo predstavu „Izbiračica” u režiji Ive Milošević, a u izvedbi Narodnog pozorišta iz Subotice.
Maraton nastavljamo predstavom u kojoj je ponovo u epicentru ženski lik. Predstava govori o mladoj Malčiki koja potiče iz bogate i ugledne porodice i ljudima koji je okružuju. Tokom predstave, Malčika biva isprošena i to nekoliko puta, ali ona ne pristaje odmah ni na jednu od tih prosidbi već ostavlja sebi slobodu da sve te ponude razmotri i odluči koju će ponudu prihvatiti.
Publika je mogla da uživa, pored odlične scenografije, kostimografije, muzike, i u satiričnim delovima, čemu svedoči smeh koji je odjekivao salom tokom celog igrokaza. Kada govorimo o scenskom pokretu možemo slobodno reći da celokupna predstava podseća na neke razigrane porcelanske lutke koje korespondiraju sa pričom koja prati predstavu.
Ono što ovu predstavu čini dodatno intrigantnom je to što radnju koja se odvijala možemo da smestimo u 21. vek. Glumica Minja Peković koja tumači glavnu ulogu Malčike navodi da je za nju bilo uzbudljivo istraživati, tražiti kroz pokret i kroz povezivanje ovog sada trenutka i trenutka kada je tekst nastajao. Ona naglašava da je za nju paralela bila pitanje kako to da prođe toliko vremena, a da ljudi ostanu tako isti. Smatra da su se običaji zamenili i da sad nema više te vrste konvencija, ali da sada imamo neke druge vrste konvencija; da ljudi u svako vreme i na svakom mestu plešu neki valcer, balet, tango, ko-kad, kako-kad, po potrebi, i da je to ostalo do dana današnjeg.
Zaista, 21. vek naizgled pruža slobodu, ali se, po svemu sudeći, čini da je to iluzija. Šta je sloboda? Ko ima prava da nam je uskraćuje? Malčiku prose tri muškarca i ona pred sobom naizgled ima izbor, ali da li je to izbor. Ovde se postavlja pitanje, koje između ostalog i sama Malčika postavlja u predstavi, a to je „Šta ako ne voli nijednog od tih prosaca?”. Naravno, niko iz njenog okruženja, društvo u globalu, ovo ne dovodi u pitanje jer opcija da se ne uda ne postoji. Samim tim dolazimo do toga da stičemo privid slobode ako sami odaberemo svoj kavez. Malčika se takođe susreće sa čuvenom mantrom „Izbirač naiđe na otirač” i biva okarakterisana kao razmažena i nezahvalna. Da li smo razmaženi ako na stvari koje nam se serviraju ne pristajemo po svaku cenu?
Glumica Minja Peković navodi „Mi uvek procenjujemo moralni kod žrtve da bismo joj priznali da je žrtva”. I ovo je zaista tako. Niko ne primećuje Malčikinu dobrotu kada odustaje od prosaca u korist svojih prijatelja. Niko ne primećuje suze u očima dok stoji pored supruga, koga je morala da „odabre” i ljulja porcelansku lutku u ritmu beznađa. Društvo kaže: Malčika nije žrtva. Malčika je izbiračica.
Nažalost, ili na sreću, i sinoć smo otvorili teme poput mizoginije, ravnopravnosti, slobode… Nažalost, jer u 21. veku i dalje ne razumemo i ne vidimo problem u ovim pojavama koje su se uvukle kao trulež u društvo i gospodare već stolećima. Na sreću, jer govorimo o ovome, bavimo se time i to je dobro. Dobro je jer postoji nada da ćemo se jednog dana svi osvestiti. Niko nije slobodan, dok svi nismo slobodni!
Večeras u 20.00, publika će imati prilike da pogleda predstavu „Kus petlić”, Narodnog pozorišta Subotica u režiji Milana Neškovića.
Foto: www.suteatar.org
