U ponedeljak, 2. septembra otvoren je peti pozorišni festival „Teatar na raskršću”. Vrata ovogodišnjeg festivala otvara predstava pod nazivom „Antigona”, po tekstu Dominika Smoleta, a u režiji Luke Marcena. Ansambl koji izvodi ovu predstavu dolazi iz Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica, Slovenija.
Antički mit prikazan kroz poetsku dramu „Antigona” iz 1960. godine koja smešta radnju u grad Teba za vreme vladavine kralja Kreonta. Priča počinje nakon završetka rata što bi po samoj prirodi izazvalo pretpostavku da nastupa period blagostanja i mira, međutim, predstava nas uvodi u novu dimenziju borbe koja se završila na bojnom polju, a počela unutar zidina i u nama samima.
Smoletova Antigona, za razliku od Sofoklove, više se ne bavi pobunom protiv autoritarnog vladara, već je srž njenog delovanja – praćenje svoje savesti, sistema vrednosti u koji čvrsto i beskompromisno veruje - bez obzira na pozive namilijih, priče ljudi ili mišljenje vladara. Antigonin vodič nije borba, obračun, već čvrsta okosnica u ostvarenju ideala, navodi režiser Luka Marcen.
Ono što definiše predstavu je odsustvo glavnog lika sa scene. Antigona iako nije na pozornici ipak je najprisutnija i utkana u svakog lika ponaosob. Fizičko odsustvo Antigone nam ostavlja prostor za njenu manifestaciju kroz ideale, moral, ljubav, pravdu i mnoge druge motive koji na ovaj način ostaju objektivni, čisti i vidljiviji. Pored toga, iako nije na sceni, ona kao veo svetlog mraka obmotava se oko likova i u njima budi snagu, ljubav, ali i (lošu) savest; Antigona ih pokreće i izluđuje.
Još jedan važan motiv koji se javlja u predstavi jeste motiv smrti. Da bismo ovo razumeli moramo da se vratimo u antičku Grčku gde je pokopavanje bilo neophodno kako bi preminuli otišao u Had. Kreont naređuje da se telo Polinika baci i tako ga kažnjava, a time kupuje zadovoljstvo i mir gradjana Tebe. Antigona i njena sestra Ismena upozoravaju Kreonta da je trgovanje mrtvima prljav posao i traže da stavi ljubav iznad moći i interesa.
Posebu pažnju publike dobio je lik Ismene koju tumači glumica Arna Hadžialjević. Lik Ismene predstavlja možda najsloženiji glumački zadatak. Ismena vodi konstantnu borbu niskog intenziteta sa svakim likom na sceni i onim što oni nose sa sobom, a najviše svojim unutrašnjim konfliktima koji je na kraju savladaju.
Last but not least je oduševljenje publike likom paža. Lik koji sa sobom nosi iskrenost i ljudskost. Glumica Lara Furtuna ističe da je paž srce ove predstave.
Scenografija je takođe nešto što je obeležilo igrokaz. Publiku je zaintrigirala figura rode koja je stajala u uglu scene, koja po reditelju i glumcima može predstavljati i novo rođenje, odnosno nešto čisto, ali i činjenicu da i tako nešto nevino može biti uprljano.
Antigona sa sobom nosi ideale koji su iznad interesa, moći, pohlepe i kratkovidosti. Priča koju smo doživeli sinoć je vremenski neograničena i predstavlja sponu između prošlosti i sadašnjosti i kao takva podseća da danas nema motiva koji oslikavaju lik Antigone, kao što nema ni njenog lika na sceni.
Večeras nastavljamo naše putovanje kroz umetnost i imaćemo prilike da pogledamo predstavu „Mister Dolar”, po tekstu Branislava Nušića, a u režiji Miloša Lolića.
Foto: Narodno pozorište Niš
