Druge večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala, Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda odigralo je predstavu ,,Pučina”, po komadu Branislava Nušića, u režiji Egona Savina.
Iako je sam kredo ovogodišnjeg festivala ,,Pričaj mi o nežnosti”, publika je na sceni mogla da vidi priče koje do nežnosti vode trnovitim putem – prethode im tajne i šaputanja malograđanskog društva.
Ovaj komad se bavi iščašenim partnerskim odnosima, karijerizmom, hipokrizijom, interesima, intrigama, plejadom svih onih negativnih i nižih karaktera koje Nušić dobro poznaje, a koji su svakako vanvremenski. Tipična građanska drama okrenuta je sudaru tradicionalnih i modernih odnosa i njihovim posledicama koje snosi porodica. Priča ipak ima i političku konotaciju, što je okvir u kome se govori o bezličnosti, partijskom uhlebljavanju i izopačenostima koje su deo lažnog građanskog morala.
U fokusu je mlada i lepa Jovanka, majka i supruga, i njen muž, službenik u vladi. Kao i mnogi drugi Nušićevi ženski likovi i Jovanka priželjkuje život na visokoj nozi i spremna je na aferu sa tadašnjim ministrom, ali i na prevare, mito i korupciju zarad pripadnosti lažnoj eliti.
I bez sklonosti ka klasičnom pozorištu, gledalac će lako uočiti tragične, apsurdne i satirične elemente u kojima će verovatno prepoznati nekoga iz svoje okoline, iz publike ili pak sebe.
Predstava „Tri zime”, pozorišta Promena iz Novog Sada izvedena je treće festivalske večeri. Iako je u pitanju zamena za predstavu Hrvatskog kazališta ,,Znaš li ko sam ja”, na neobično simboličan način ovaj komad nam postavlja isto pitanje. Ako uzmemo u obzir da je predstava iznesena na kajkavskom dijalektu, metafora se još jednom oblikuje u izvanprostorno pozorište.
Komad, koji je časopis Indipendent opisao kao „redak podvig”, i koji je u Njujorku osvojio nagradu Susan Smith Blackburn, prikazuje razvojni put jedne zagrebačke porodice od 1945. godine do danas. Porodična saga prati kompleksnu priču o četiri generacije žena jedne zagrebačke porodice u vremenu kada se Jugoslavija stvarala i raspadala. Mladi glumci iz pozorišta Promena na vrlo upečatljiv, zreo i poetski način dotakli su srca i duše prisutne publike.
Maratonska predstava od skoro četiri puna sata donela nam je vrtlog iluzija, nada, pogrešnih odluka, lomova, ljubavi, ratne buke i neprijatne tišine. Muzika koja prati sve ključne scene i prekretnice dodatno je pojačala već načete emocije kod publike. I za one mlađe ali i za veterane, ova predstava je prozor sa kog se vidi nesreća Jugoslavije, sudara socijalizma i kapitalizma, gospodara i sluga.
Priča se odvija retrospektivno, počevši od današnjice i zatim se, neravnomerno, kao i naša sećanja, kotrlja u prošlost gde vidimo kako je stasala jedna porodica kroz muku, borbu, dva lica pravde i istorije. Likovi prikazuju put posleratnih trauma, neznanja, nesigurnosti, besmisla i bezbrižnosti.
U ambijentu zagrebačke građanske dnevne sobe odvijaju se sva zbivanja, sanjanja, svađe, odastanje, radosti i žalosti. Na sceni je takođe i publika što pojačava tu intimnu atmosferu i vezuje nas za sudbine likova.
U završnoj sceni, kao i u smiraju života, uz sentimentalne zvuke, sjedinjuju se i preci i potomci i kao da se mire i praštaju sve ono što se za života nije moglo. Ako govorimo o emocijama i katarzi, ova predstava je sama esecnija onoga što pozorište jeste.
Četvrte večeri festivala na programu je predstava ,,Đokonda” Viktora Lodata, CNP Podgorica, u režiji Dušanke Belade.
Foto: Nebojša Babić; Infoera
