U Beogradskom dramskom pozorištu, 11. decembra s početkom u 19 časova, biće premijerno odigrana predstava „Kamen”, u režiji Patrika Lazića. Predstava je nastala u koprodukciji sa Zagrebačkim kazalištem mladih.
Kamen posmatra šta se događa kada pojedinac u zajednici odluči da traga za istinom, po cenu sigurnosti izgrađene na lažima, prenebregavanjima i ignorisanju, koji neminovno vode u amneziju i distorziranu interpretaciju prošlosti. Svako ko živi na ovim prostorima zna tačno o čemu je reč. Kamen koji iznova ostavljamo u amanet svakoj sledećoj generaciji preti da nas konačno proguta kao Majenburgova rupa u kojoj likovi kriju svoju porodičnu istoriju koja onda postaje simbol nacionalne.
Dramaturškinja Katarina Pejović, istakla je da komad prispituje malog čoveka u velikoj istoriji. „Ovo je tema koja je i dalje, nažalost, bolna, možda danas više nego u nekoj deceniji pre. Tekst prepliće pet različitih epoha u Nemačkoj, od 1935. do 1993. godine. Ove godine između su bitne u istoriji Nemačke, a vezane su za turbulencije nacizma, Drugog svetskog rata, egzodzusa, podelu Nemačke na zapadnu i istočnu, zatim ponovo spajanje. Mislim da u odnosu na tu tematiku mi imamo takođe direktniji kontakt, jer smo mi generacija koja je dotaknuta poslednjim ratovima na ovim prostorima.”
Patrik Lazić je objasnio da mu je kao autoru bilo zanimljivo da isprati priču kroz tri sistema – nacizam, socijalizam i demokratiju. „Primetno je da je svaki sistem donosio svoju varijantu istine. Istina se kroz sisteme menjala, pa je postalo moguće, da nešto što je vrlo nedvosmisleno, da se nekadašnji fašizam odjednom može nazvati antifašizmom. I mi živimo u tom sistemu, gde nas uveravaju da je nešto crno zapravo belo, a ako nije belo onda je sivo. To me je provociralo.”
„Predstava počinje i završava se sa istraživanjem najmlađe generacije, koja želi saznati šta je prava istina. Kao autor ja sam se najviše povezao sa tom generacijom, jer njoj pripadam. Svašta smo nasledili, primili smo taj kamen, pitanje je šta ćemo sa tim kamenom napraviti. Teret tog kamena, koji osećam inače, sam se trudio da pretočimo u ovu predstavu”, zaključio je Lazić.
Dado Ćosić, za naš portal, povodom saradnje dva pozorišta izjavio je: „Meni je ta suradnja logična, i pitam se zašto toga nema češće. Postoji to naše nasljeđe problematike jezika, iako se mi savršeno razumijemo, pa nam jezik ne bi trebalo da bude nikakva prepreka. Što prije prelazimo preko njih, suradnje će biti sve veće i češće. Bilo mi je uzbudljivo surađivati sa različitim generacijama, mladim, ali i sa generacijom Mirjane Karanović na primjer, na čijim sam djelima i filmovima odrastao. Bio mi je zanimljiv susret različitih škola u kojim je taj pristup u energetskoj postavci drugačiji, ali ga još uvijek ne znam definirati. U svemu tome postoji nešto dragocjeno i lijepo za učiti.”
Scenografiju predstave je radila Vesna Popović, kostime Marta Žegura, dizajn svetla Aleksandar Čevlek, dizajn tona Teodora Đurković, a video radove Jelena Tvrdišić.
U predstavi igraju: Mirjana Karanović, Nataša Marković, Doris Šarić Kukuljica, Iva Ilinčić, Mia Melcher i Dado Ćosić.
Repriza predstave će biti u nedelju, 12. decembra, a naredno igranje, dan kasnije, 13. decembra.
