Poslednji dan FIST- a u znaku Šekspirovog klasika

Ovogodišnje izdanje FIST festivala završeno je gostovanjem Akademije za pozorište i film iz Bukurešta predstavom „Romeo i Julija“ u Teatru na Brdu. Priču o dvoje nesrećnih ljubavnika iz Verone, mladi dramski umetnici, u modernoj interpretaciji, preneli su govoto isto, bez odstupanja od prvobitnog teksta i radnje, unoseći dašak inovativnosti elementima mjuzikla i interesantne koreografije.

Ovo Šekspirovo delo toliko je internacionalno poznato da je gotovo svima poznata priča o tragičnoj mladalačkoj ljubavi, stoga svaka interpretacija, bez neke inovativnosti, lako se pretvara u nešto „već viđeno“. Smešteni u moderno dobra, Romeo i Julija na prvi pogled se zaljubljuju na rok žurci. Interesantno je da numeru izvodi lik koji podseća na poznatog pevača Princa, nastala je po originalnom tekstu sa početka Šekspirovog dela, najavljujući pogubne posledice ove zabranjene ljubavi.  Julijini roditelji želeli su da je udaju za uglednog plemića, međutim ona je radije bila spremna umreti, nego pogaziti obećanje dato Romeu. U pomoć im priskače sveštenik koji ih je venčao. Juliji daje napitak koji će je uspavati na neko vreme kako bi njeni mislili da je mrtva. Iako je sveštenik Romeu poslao poruku da je Julija u stvari živa, poruka nije stigla do njega. Nakon što je Romeo čuo da je Julija mrtva, došao je u njenu grobnicu i oduzeo sebi život tako što je ispio otrov. U tom momentu, Julija se probudila, te je pokušala da ispije poslednje kapi otrova s Romeovih usana kako bi i sama umrla. Nakon što je shvatila da to nije dovoljno, uzela je bodež i oduzela sebi život.

Inovativnost u interpretaciji jedino se mogla primetiti u sceonografiji i kostimima. Scena je bila bez ikakvih rekvizita, osim providnog platna, a u skladu sa radnjom, na sceni su se emitovale boje karakteristične za vibrantnu mladalačku ljubav. Takođe, na krajevima scene nalazila su se i postolja kojima su likovi jednostavno prepisali raznovrsnu namenu, čime su bili isključivo fokusirani na emocije, a to ovaj komad i iziskuje. U određenim delovima komada, obično nakon kriznih momenata, sledi koreografija koja predstavlja spoj klasičnog teksta i mejstrim muzike. To su jedini momenti u predstavi gde je publici pruženo nešto novo. Posebno je zanimljiva koreografija gde glumci uznose tela Romea i Julije ne dozvoljavajući im nijednog momenta da ostvare fizički kontakt. Kostimima su predstavljeni savremeni standardi oblačenja, pri čemu se time provlači nit elegancije karakteristična za vreme kada je ovo delo nastajalo. Recimo, monah Lavrentije, pored svoje odežde, nosi i crni duks, ili Merkucio, Romeov najbolji prijatelj, nosi šarene čarape itd.

Završnica predstave je u fokusu na dvoje mrtvih ljubavnika, stoje okruženi svojim zavađenim porodicama. Svetla se gase, i glumci svi zajedno, okreću se ka publici i pevaju pesmu sa tekstom poznatim iz epiloga drame: „Težu kob još niko nije žeo, no Julija i mili njen Romeo“.

Na ceremoniji zatvaranja ovogodišnjeg izdanja festivala, žiri je dodelio nagradu za najbolju predstavu i režiju Akademiji scenskih umetnosti u Pragu, sa predstavom „Arlekin je mrtav“. Najviše glasova publike, dobila je predstava „Paklena noć“ Akademije umetnosti iz Novog Sada, dok je FIST-ovu Gran pri nagradu dobila predstava „Arlekin je mrtav“.