Pretposlednje večeri smo u okviru glavnog takmičarskog programa na 51. INFANT-u pogledali predstavu „Hamlet – dan ubistva“, po drami Bernara-Marija Koltesa, u režiji Marjana Nećaka, Narodnog teatra iz Bitolja iz Severne Makedonije.
Koltesov tekst „Dan ubistva u istoriji za Hamleta“, napisan 1974. godine, poslužio je kao dramaturška premisa za gradnju predstave „Hamlet – dan ubistva“. Iako je inspirisan opštepoznatim i vanvremenskim Šekspirovim delom, tekst predstave se ne razlikuje preterano i suštinski od originala. U postavci je prikazana čuvena Hamletova situacija, zadržavaju se osnovni elementi i originalna tema – ubistvo kralja, ljubavna veza, težnja za osvetom, tragični rasplet priče. Kvartet čine četiri fundamentala lika Šekspirove drame: Hamlet (Nikola Stefanov), Klaudije (Ivan Jerčić), Gertruda (Valentina Gramosli) i Ofelija (Viktorija Stepanovska Jankulovska). Glumci nam simptomatične situacije iznose na jedan, moglo bi se reći, nekonvecionalniji i slobodno-interpretativniji način.
Reditelj se odlučio da scenu postavi tako da je publika objedinjuje na sve četiri strane, te svedočimo kao porota prizorima koji se pred nama smenjuju. Na sredini je postavljen bilijarski sto. Ovakvo rešenje bi moglo da se tumači otud što je bilijar društvena igra namenjena uglavnom situiranom soju ljudi, a i sam Šekspir je u svojim delima pominjao ovu igru. Na bilijarskom stolu postavljene su dve sive i jedna crvena kugla. Sive bi mogle da predstavljaju Klaudija i Gertrudu, a crvena Hamleta. Osim toga, deluje da je ispod tog stola još jedan bilijarski sto jer imamo tri velike lopte za jogu u ovim bojama, koje su multifunkcionalne u scenama. U ovoj predstavi sve je otvoreno prikazano i likovi su upleteni u igru čiji nam je kraj poznat. Hamlet izvodi svoje ludilo tako što stavlja gejmerske slušalice i silovito i eksplozivno pleše uz glasnu elektronsku muziku. Uz primaran tekst, glumci izvode i par songova, a u predstavi su korišćeni fragmenti Pučinijevog „Turandota“, fragmenti pesme Bili Ajliš „What was I made for?“, kao i pesme Šekspira, Oskara Vajlda, Rajnera Marije Rilkea, Emili Dikinson i Borisa Pasternaka.
Dramaturškinja Olivera Pavlović kaže da je sam tekst Bernara-Marija Koltesa pisan ritmičkom prozom, zasnovan na jeziku koji podseća na Šekspirov, ali pun nejasnoća i metaforičkih zagonetki, koje se uvlače u neprekidni tok radnje koja kao da žuri da se izvrši i dođe do cilja – sa očekivanim završetkom. „Naša interpretacija teksta imala je zadatak da ovaj precizan tekst, fluidan kao muzička kompozicija, razigraniji po strukturi, ali na sceni življi, sa materijalom koji radnji daje dinamiku, a sadržaj teksta okuplja u takvoj gustini - učini scene napetim do nemoći“. Takav efekat je i postignut u jednočasovnom izvođenju kroz dinamičan ritam i fluidnost radnje.
Poslednje večeri Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra – INFANT-a u glavnom programu nas očekuje predstava „Zbilja“, autorski projekat Tomislava Šobana, Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, sa početkom od 19.30 časova na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu. U pratećem programu biće odigrana monodrama Marije Medenice, „Neodustajanje“, na Kamernoj sceni istog pozorišta.
