U okviru Jagoševe nedelje odigrana je predstava „Filomena Marturano” Centra za kulturu Tivat. Par dana pre tog izvođanja glumci su u sklopu jedne mikro scene na Ne:Bitefu čitali i kreirali Jagoševu dramu „Govornica”, sa ciljem da publika oseti „kako bi to Jagoš”. Čini se da je njihovo izvođenje zapravo bio uvod u Jagoševu nedelju. Njegova drama „Govornica” izvedena je jednom i to početkom 21. veka u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ovaj, za mlađi deo publike nepoznat tekst, glumci su preneli kroz neku posebnu energiju koja je vladala čitavog dana u Galeriji SULUJ. Zbog toga su na stvaranju „nove predstave” neki proveli i više sati svedočeći nekom novom, nepoznatnom trenutku. Glumci su čitanje završili Jagoševom himnom, pesmom Gabi Novak „Hrabri ljudi”, a mene je taj poslednji deo izvedbe podsetio zašto još uvek verujem pozorištu. U meni je probudilo neku posebnu toplinu to što sam baš tu mikro scenu izabrala za kraj svoje rute i što sam imala priliku da prisustvujem nečemu što bih volela da se ponovi.
Isto tako, sinoćnje izvođenje predstave „Filomena Marturano” u Beogradskom dramskom pozorištu okupiralo je publiku lepotom igre i zajedništva koje je sve vreme proizilazilo sa scene. Pratili smo ljubavnu i komičnu melodramu bivše prostitutke Filomene i njenog muža Domenika, kog je uz brojne manipulacije i spekulacije uspela da „osvoji” i sebi zapiše čuveno prezime Sorijano, a sa njim i nekakvu budućnost.
Anita Mančić u ulozi Filomene nosila je svoju ulogu snažnom prisutnošću, izgovorene reči su se pretakale u pokret, stvarajući sve intenzivniju atmosferu njenog lika i temperamenta. Ostali glumci su je pratili u stopu, uz dinamičnu i uzavrelu simbiozu igre. Radnja od žestokih svađa i nadmetanja Filomene i Domenika, njihovih uvrnutih karaktera kod kojih isprva nema popuštanja, prelazi u melodramsku izvedbu upotpunjenu muzikom koja na kraju treba da izazove i sentiment. Njihova priča završava se slavljem, valjda života i ljubavi, uz još glasniju i snažniju muziku, živom i raskalašnom Anitinom igrom koja se rasplinjava sa scene na gledalište. Prateći konačni rasplet ove melodrame dočekala nas je na sceni i čuvena Jagoševa kiša koja je padala (simbolično zar ne?) i na ulicama Beograda, a prestala tik uz završetak predstave.
Aplauz je trajao dugo, a na Ne:Bitef-u saznali smo da je Jagošu aplauz posebno značio, i da je voleo da ga snimi telefonom, zatim i pokazuje glumcima. Zato sam sigurna da bi ovim sinoćnim bio i te kako zadovoljan.
Jagoševu nedelju zatvaraju dve domaće produkcije Beogradskog dramskog pozorišta. Danas i u petak igra se predstava „Sumrak bogova”, nastala po motivima filma Lukina Viskontija. Za vikend publika će imati priliku da pogleda „Divlje meso”, po tekstu Gorana Stefanovskog.
