Žiri 42. Borinih pozorišnih dana jednoglasno je odlučio da ove godine nagradu „Borisav Stanković” za najbolju predstavu u celini, dodeljuje predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin” po tekstu Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović, koju izvodi Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada.
Nagrada „Borisav Stanković” za najbolju žensku ulogu takođe ide ekipi predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin” i pripada, ravnopravno, Bojani Milanović i Sonji Isailović, za ulogu Dženis Džoplin.
Nagrada „Borisav Stanković” za najbolju mušku ulogu, dobija glumac Dimitrije Dinić za ulogu Pile kopile Piletićevo, u predstavi „Kus Petlić” u režiji Milana Neškovića, Narodnog pozorišta iz Subotice.
Nagrada „Borisav Stanković” za najbolju dramaturgiju dodeljena je Maji Pelević autorki teksta „Poslednje devojčice” za dramaturgiju istoimene predstave, Pozorišta „Kostolanji Deže” iz Subotice, u režiji Kokana Mladenovića.
Last but not least, nagrada publike za najbolju predstavu takođe je pripala predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin” sa prosečnom ocenom 4,92.
Poslednje takmičarske večeri smo imali prilike da gledamo predstavu „Poslednje devojčice” u režiji Kokana Mladenovića koju je izvodilo Pozorište „Kostolanji Deže” iz Subotice.
Predstava koja u epicentar stavlja ženu, ovog puta majku. Moderna opera koja otvara pitanja materinstva, životne ostvarenosti i humanizma uopšte.
Predstava koja nas podseća da iako živimo u 21. veku civilizacija još uvek nije dostigla nivo osvešćenosti o kojoj govori i često obećava. Društvo i danas čvrsto stoji iza svog stava da žena ne može biti ostvarena ukoliko nije majka. Naše okruženje ima slobodu da ženu kao ljudsko biće vrednuje na osnovu nivoa njene ostvarenosti, za koji, kako smo već rekli, je zaslužna njena sposobnost da se reprodukuje. Žena koja nema dete se smatra bezvrednom pa je samim tim spremna na sve da bi se u toj ulozi ostvarila. – Navodi Maja Pelević, autorka teksta predstave.
Predstava je bila inspirisana događajima koji su istiniti i dešavaju se. Ova moderna opera nam priču o fabrici za bebe u kojoj glumci predstavljaju radnike fabrike, surogat majke, ali i te bebe. Majke su naručile bebu, a na kraju, iz materijalnih, egzistencijalnih i mnogih drugih razloga nisu mogle doći po nju. Igrokaz prikazuje kako se fabrika odnosi prema tim bebama kao prema artiklu koji treba prodati. Glumici nakon predstave navode da su imali prilike da pogledaju video klip u kome se u pozadini čuje veoma lagana i lepa muzika, dok se prikazuju i nude pedesetak beba, kao proizvod koji treba prodati i da je to za njih bilo izuzetno potresno.
Teška tema koja je, ako možemo uopšte tako reći, ublažena muzikom i kvalitetnim vokalima. Gledaoci su bili oduševljeni interaktivnim delovima. U jednom delu igrokaza glumci bacaju loptice i konfete u publiku, a njeno oduševljene možemo videti i u tome da je uzvratila bacajući te iste loptice nazad kao i u aplauzu koji su glumci dobili više puta u toku izvođenja. Glumci naglašavaju da su igrali ovu predstavu više puta, i da su večeras dobili najveću reakciju publike.
Sinoć smo ponovo otvorili mnoga pitanja. U kom smeru se krećemo? Kuda plovi ovaj svet? Samo dok govorimo i tako otvaramo mogućnost da to neko možda i čuje, možemo da se nadamo da će se čovečanstvo osvestiti. Nada uvek mora da postoji, a mi ćemo se nadati da će svaki pojedinac početi od sebe i naučiti da drugo ljudsko biće ceni i vrednuje na pravi način.
Danas je poslednji dan 42. Borinih pozorišnih dana, u čast nagrađenih večeras u 20.00 će biti izvedena predstava „Crna ovca” u režiji Snežane Trišić, Kraljevačkog pozorišta.
Foto: www.snp.org.rs; Edvard Molnar
