Druge večeri Novosadskih pozorišnih igara publika je imala priliku da pogleda predstavu „Tajni dnevnik Adrijana Mola” Pozorišta Boško Buha rađenu po istoimenoj knjizi Sju Tausend u režiji Tatjane Mandić Rigonat i dramatizaciji Milene Depolo.
Adrijan Mol (Mladen Lero) je tinejdžer, on ima 13 godina i ¾ i sebe vidi kao intelektualca. Njegovi roditelji (Andrijana Oliverić i Stefan Bundalo) se razvode nakon što je njegova majka upoznala komšiju Lukasa (Uroš Jovčić), što dodatno komplikuje već izazovno razdoblje adolescencije. Borba s bubuljicama samo pojačava njegove frustracije, dok se njegova ljubav prema Pandori (Anja Pavićević) komplikuje kada shvati da se ona zaljubljuje u njegovog najboljeg prijatelja Najdžela (Andrej Nježić). I pored svih ovih muka, u okviru grupe dobrih samarićana kojoj se pridružio, posle škole Adrijan odlazi da pomaže devedesetogodišnjem deki Bertu Baksteru (Zoran Cvijanović).
Da stvari budu još gore po Adrijana, dečak iz škole Beri Kent (Relja Janković) ga svakodnevno maltretira tražeći mu novac. Nakon dugog trpljenja ovog siledžije, Adrijan je primoran da ovo saopšti svom ocu koji ne uspeva da reši problem. Tu se pojavljuje njegova baka (Katarina Gojković) koja jednom posetom Berijevoj porodici rešava problem.
Scena prekrivena velikim ispisanim i iscrtanim zavesama izgleda kao da smo ušli u Adrijanov dnevnik, otkrivajući složenost njegovih unutrašnjih borbi i izazova s kojima se suočava dok pokušava pronaći svoje mesto u svetu.
Kroz dijaloge sa ostalim likovima u predstavi, gledaocima su prikazani događaji onako kako su se zaista odvijali. Međutim, Adrijan, probijajući četvrti zid, obraća se publici kao da čita svoj dnevnik dodajući dublje misli i osećaje koje nije izgovorio u nekim trenucima. Ovaj koncept omogućuje publici da uđe dublje u unutrašnji svet Adrijana i da bolje razume njegove misli i osećanja. Adrijan, nakon što mu otac pokloni gitaru, počinje da piše i izvodi pesme prenoseći nam tako njegove misli i osećaje koji ga obuzimaju. Pesme, čini se, postaju način da kanališe sve što ne može da kaže naglas.
Foto: Vladimir Jablanov
