Četvrtog dana festivala Borini pozorišni dani pod sloganom „Kuda plovi ovaj svet?” imali smo priliku da pogledamo predstavu „Kus petlić”, Narodnog pozorišta iz Subotice, u režiji Milana Neškovića.
Sinoć smo pokrenuli teške teme na malo lepši način. Predstava je smeštena u period oko Drugog svetskog rata. Ovo je period, složićemo se, o kome niko ne govori sa lakoćom. Priča prati nekoliko sasvim običnih ljudi koji žive u razdoblju rata, političkih talasa, nemaštine i nedaća. Ipak, pored svega što im se događa u životu, akteri ove priče pronalaze razlog za osmeh.
Ono što je neuobičajeno je to što predstava prevazilazi okvire priča koje su kazivane o ovom dobu: svoju priču oslikava na sasvim objektivan način. Reditelj predstave Milan Nešković navodi o Aleksandru Popoviću, piscu ovog dela, to da on ni u jednom trenutku ne staje na stranu ni partije, ni crkve, niti bilo koga drugog, nego sve posmatra objektivno i problemski.
Radnja, iako smeštena u doba rata, u fokusu ima par ljudi, par duša, njihove živote, ljubavi, maštanja… Svaki od tih likova unosi određenu energiju na scenu. Milja, čvrsta i optimistična. Žena koja u moru tame pronalazi tračak svetlosti. Komnen, naizgled grub i prek čovek, iza koga se krije emotivac i duboko nezadovoljan čovek. Pile, koji zapravo opravdava svoj nadimak, najuplašeniji je među njima. Glumac Dimitrije Dinić, koji u predstavi glumi ovaj lik, o njemu misli da je najtipičniji predstavnik našeg mentaliteta. On navodi da Pile predstavlja onu vrstu ljudi koji su snažni i glasni, ali samo u svom dvorištu, ali kad izađu napolje, to se sasvim promeni. Svi oni zajedno podsećaju na jednu porodicu. Sve njih možemo da sretnemo svuda. Možemo ih sresti na ulici, u svojoj kući, pa čak i u ogledalu.
Atmosfera u publici je bila zadivljujuća. Pored veoma poznate teme koja je sinoć otvorena, predstavu je obeležio i humor, čemu svedoči smeh koji je pratio izvedbu. Možemo da se složimo da su narodi naših prostora prošli mnogo ratova, inflacija, gladovanja i još mnogo drugih nepravdi, ali da su sve to preživeli zahvaljujući svom neverovatnom talentu da u svakoj tami stvore kvalitetan humor. Sinoć se činilo da publika duboko razume likove u predstavi, pomno sluša i klima glavom na njihove replike.
Naposletku, ovo je predstava za koju mislimo da je trajala pola sata, a kada pogledamo na sat ostanemo začuđeni. Na kraju predstave Milja izgovara „Da li mi biramo život ili život bira nas?”. O ovome se svakako može polemisati i sigurno svako od nas ima drugačiji odgovor, a da pritom svaki od tih odgovora bude tačan. Možda ne možemo da odaberemo život, ali možemo da odaberemo kako ćemo se nositi sa njim. Ko uopšte diktira stepen sreće u odnosu na život koji nam se desi? Zar postoji neka skala sreće? Kako se zove ta skala? Život je velika varalica: učini da pomislimo da treba da plačemo nad njim, ali osmeh je taj koji će mu slomiti noge.
Večeras u 20 časova, publika će imati prilike da pogleda predstavu „Rolerkoster” Ateljea 212 u režiji Milice Kralj.
Foto: www.suteatar.org
