Četvrti dan festivala „Pozorišno proleće” u Šabačkom pozorištu obeleženo je autentičnim duhom Bore Stankovića i njegovim delom „Nečista krv”, u produkciji pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja. Režiju potpisuje Jug Đorđević, dok je za adaptiranje teksta bila zadužena Tijana Grumić. Ne treba zaboraviti ni kostime, za koje je bila zadužena Velimirka Damjanović, a koji su dodadno doprineli profilisanju svakog pojedinačnog lika koji se pojavio na sceni.
Kako su i sami autori predstave istakli na okruglom stolu, često se pravi greška kada se Bora Stanković pripisuje samo jugu Srbije. Iako se u određenoj meri oseti da su sami koreni koje reditelj ima doprineli boljem shvatanju suštine, predstava daje jedan potpuno drugačiji, moderniji prikaz ovog dela. U prilog činjenici da se Šapčanima svideo rezultat koji je ovaj autorski tim ostvario, govori i aplauz koji je usledio nakon skoro tri sata predstave. Napore je prepoznao i ovogodišnji žiri „Pozorišnog proleća”, pa je tako ova predstava dobila čak četiri nagrade – za najbolju režiju, za scenografiju, za dramatizaciju i za ženski ansambl.
U skoro tri sata predstave stao je ceo jedan život. Na sceni su se smenjivale godine i etape razvoja jedne mlade i gotovo emotivno zapostavljene devojke koja je svoj život provodila gledajući sebe i svoje potrebe, budući da su svi drugi imali neke sopstvene probleme i borbe. Iz godine u godinu, menjala se Sofka, pa se tako i na sceni promenilo čak sedam glumica, koje su ovom liku dale pečat, svaka na svoj način. Samo ih je jedan pramen kose, prenošen sa jedne na drugu, simbolično povezivao. Moglo bi se reći da su zajedno stvorile osmu, potpuno imaginarno-realnu Sofku, sa svim njenim fazama razvoja, ratovima sa osećanjima, seksualnošću, ali i sa sveobuhvatnom egzistencijom u društvu koje duboko pati od okova patrijarhalnih normi.
Gotovo introspektivno je prikazana Sofkina borba za sebe i svoje želje u okruženju u kome je ženama praktično u potpunosti onemogućeno da iskažu mišljenje. Upravo to čini „Nečistu krv” vranjanskog pozorišta aktuelnom i danas. Prelazilo se iz monologa u kratke dijaloge, iz naracije u tišinu, da bi se na kraju video poraz jedne žene, koja se nakon godina opiranja u potpunosti predala neizbežnom, zamotavajući pramen kose koji je nastavio da se prenosi sve do danas. Još jedna od spona koja ovakvo tumačenje Bore Stankovića povezuje sa današnjim vremenom jeste umerena erotičnost u službi prikaza borbe sa sopstvenim žudnjama. Neophodno je pomenuti i muški deo ansambla, bez kog ova predstava svakako ne bi bila potpuna.
Scenografija, na prvi pogled jednostavno i svedeno postavljena, sa zavesom koja razdvaja scenu na spoljašnje i unutrašnje doživljaje, stavljajući lik Sofke u kontekst pripovedača, imala je tokom same predstava različite metamorfoze. Dok je u jednom momentu u funkciji prikaza imućnosti, zamagljene iluzije skladnosti i štita sećanja na lepa vremena, već u sledećem nestaje, ogolivši sve ono što je postojalo, a o čemu se nije govorilo.
Tokom četvrtog dana festivala za najmlađe je organizovana interaktivna predstava scene Lasta „Još samo danas u vašem gradu”, u Velikom parku na muzičkom paviljonu. Za one nešto starije, pre predstave organizovano je predavanje „180 godina pozorišnog života u Šapcu”, u galeriji „Vladislav Lalicki” Šabačkog pozorišta.
Poslednje večeri festivala nakon svečane dodele nagrada biće odigrana u čast nagrađenih predstava Šabačkog pozorišta „Dva viteza iz Verone”, po delu Vilijama Šekspira, a u režiji Mije Knežević, sa početkom u 20 časova.
Foto: Šabačko pozorište/Jugoslav Radojević
