Četvrti dan festivala „Pozorišni dani Jovana Đorđevića“ u Senti obeležila je predstava „Slučaj“ kulturnog centra „Radoje Domanović“ iz Rače.
Komad u režiji Dejana Cicmilovića, prvaka drame Narodnog pozorišta u Nišu, predstavlja adaptaciju dela Danila Harmsa, Nikolaja Gogolja i Nikolaja Erdmana. U epicentar se stavlja život protagoniste, lenjigradskog čudaka Danila Ivanoviča samoprozvanog Harmsa, od oca pisca i majke plemkinje. Radnja se dešava u suludom vremenu tokom previranja dva svetska rata, u igri zla, korumpiranosti, pohlepe, lažnog morala i sujete. Harms kao jedini izlaz opstanka svoje normalnosti vidi pisanje. Međutim, zbog „antisovjetskog delovanja“ odnosno rušilačkog nagona protiv totalitarizma u svojoj poeziji i pričama za decu biva uhapšen i osuđen na tri godine zatvora u logoru Aušvic. U užasnim beskonačnim lažima prema protagonisti, u prevarama policijskih službenika, u obeshrabujućim rečima koje imaju nameru da uteše, uviđamo da je Harms beskrajno originalan, hrabar i autentični mladić koji ume da iskoristi i posledju trunku snage da bi bio ono što jeste – svoj. Koliko je teško ostati dosledan sebi, govori i činjenica da se je upravo on podlegao ranama apsurda, sveta bez mašte i trivijalnim pukotinama. Blagi zadah učmalosti bezličnog naroda izaziva bes uraganskih razmera. Da li je u današnje vreme optimizam zapravo suicidna stvar o kojoj ti drugi odlučuju? Da li je vredno biti hrabar i misliti svojom glavom ako neko drugi ima produženu ruku zakona?
Dejan Cicmilović je uspeo da napravi tekst dovoljno snažan da nas bez greške sa scene usmeri pravo u naše turobne živote, glumci nam podare prekopotrebno svetlo da osvetlimo put po kojem gazimo, a dodatni scenski efekti nam daju snagu da sledeći korak uradimo odvažnije i moralnije. Fukcionalna minimalistička scenografija, koju pomeraju sami glumci pod crvenim svetlom, izaziva opštu nelagodnost koja dolazi do superlativa tokom sledeće scene. Kako vreme odmiče, ritam i ludilo se pojačavaju, rediteljska igra donosi neke uzbudljive zamahe koji seku publiku tačno kako treba. Bes kipti iz teksta koji, pri dostizanju svog vrhunca, svu odgovornost prenosi na gledaoce. Najiskrenije se nadam da senćanska publika ima kapaciteta da tu odgovornost održi na nivou i postane sama pobednik svojih života.
Foto: Sanja Adamov (hocupozoriste.rs)
