U utorak, 15. oktobra, počeo je sedmi po redu festival „Pozorišni dani Jovana Đorđevića“ u Senti. Na samom otvaranju obratio se direktor festivala i reditelj Kamerne scene „Miroslav Antić“, Radovan Zubac, a nakon njega publiku je pozdravila i diva domaće, kako kinematografske, tako i pozorišne scene, ujedno i dobitnica mnogobrojnih priznanja za istrajan rad, Mirjana Karanović. Osvrnuvši se na početak svoje karijere, koja je počela poprilično rano kada je ona imala svega 15 godina, Mirjana je priznala da je za nju amatersko pozorište bila odskočna daska koja joj je pružila početnu sigurnost. Takođe, prisetila se i da se tada, kao i sada, bavila glumom kroz strast i hrabrost. Tim rečima je objedinila svoj osvrt na dugotrajnu karijeru i još jednom skrenula pažnju na veoma važan slogan ovogodišnjeg festivala koji glasi: „Budi slobodan – budi hrabar“.
Prva predstava koja se našla pred senćanskom publikom jeste predstava Kulturnog društva „Loški odred“ iz Škofje Loke pod nazivom „Strasti, laži i mačak u vreći“. Kreativni reditelj Milan Golob odlučio je da autorski projekat temelji na osnovu dramskog predloška francuskog komediografa Žorža Fejdoa „Mačak u vreći“ iz 1888. godine. U glavnoj ulozi nalazi se Pakarel, sofisticirani francuz dobrog stasa, koji je bogatstvo stekao prodavajući šećer dijabetičarima. Njegova glavna zamisao je da pariškoj publici predstavi operu „Faust“ koju je napisala njegova ćerka. Zbog tih potreba, on poziva svog prijatelja Difosea kako bi angažovali poznatog tenora Duetona. Međutim, umesto Duetona pojavljuje se Difoseov sin, koji izaziva opštu pometnju. Greškom, ugovor za mesto u operi biva potpisan, dok se, takođe greškom, sve ženske osobe zaljubljuju u opojnost izgleda mlađanog Difosea. Tajni pogledi ka svim ženama, ljubavna pisma i pokušaji sastanaka u staklenoj bašti nisu baš najbolje prošli za Difosea juniora. Zaplet konačno ulazi u punu snagu i nakon iscrpnih audicija lažnog tenora, gospodin Pakarel je, pored nervnog sloma, na kraju konačno shvatio da je umesto operskog pevača ipak dobio zeta, jer je junior na kraju osvojio srce njegove ćerke.
Glumački ansambl „Loškog odreda“ je brzim menjanjem žanrova, jasno definisanim raznovrsnim idejama u kojima sami glumci nameštaju reflektore, igraju u mraku sa neonskim narukvicama, plešu zahtevne koreografije, pevaju operu i govore stihove Arsena Dedića „Ne daj se, Ines“ na slovenačkom jeziku, pravio opšti urnebes na sceni. Taj haotični prizvuk pocepao je četvrti zid i ostavio publiku na milost i nemilost minimalističke genijalnosti. Dok se scenografija sastojala praktično ni iz čega, prepušteni uzavreloj atmosferi često smo imali prilike da vidimo centralnu tačku oko koje se sve dešava - pijanino sa čupavim pijanistom koji uživo prati gotovo svaki pokret glumaca. Rediteljska rešenja, koja su se odlično uklopila sa tekstom napisanim pre dva veka, izazvala su plejadu emocija pred kojima se nije tako lako ostajalo imuno. Iako se predstava odigrala na stranom jeziku, senćanska publika je to veoma dobro prihvatila i aplauzima između scena i tokom songova je podržavala Fejdovu zamisao da je bolje vrabac u ruci nego golub na grani, odnosno mačak u vreći.
U sredu, drugog dana festivala, na repertoaru će se naći predstava „Hamlet u selu Mrduša Donja“ pozorišta „Raša Plaović“ iz Uba.
Foto: Pozorišni dani Jovana Đorđevića
