U istoriji jugoslovenskog pozorišta nizale su se predstave koje su obeležile repertoare, kroz koje su odrastale generacije, predstave koje su izrodile nove pozorišne umetnike, one koje su tim umetnicima otvarale put slobode ili koje su tu slobodu sputavale.
Foto: Predstava Isus Hristos Superstar (arhiva Ateljea 212)
Na jugoslovenskoj sceni odrasla je jedna generacija umetnika, koju mi kao mlađe generacije nismo imali prilike da gledamo, pa ih najčešće pamtimo kroz filmove i serije. O njima čitamo, istražujemo, zamišljamo kakve su tad predstave stvarane, bez nostalgije, već oživljavajući teatar kao takav – ono što je stvoreno tada neće se ponoviti, retko su te predstave sačuvane u video formatu. Danas to zvuči i čudno, jer živimo u digitalnom dobu, prošle dve godine prošli smo kroz prikazivanja onlajn predstava, pa čak i pozorišnih festivala. Složili bismo se da nikad pravi pozorišni doživljaj ne možemo osetiti kroz ekran telefona, tableta, računara ili TV-a.
Ukoliko bismo izdvajali predstave koje su obeležile pozorište neke decenije iz 20. veka, sigurno bismo pogrešili u odabiru. Ipak, u ovom izdanju HuPopedije za vas smo izdvojili dve – one koje su ušle u žižu javnosti po svojoj slobodi i smelosti stvarajući neke nove pozorišne puteve tadašnje Jugoslavije. Te predstave bi i danas zasigurno izazvale pažnju, pa čak i osudu, jer čini se koliko god propagiramo slobodno društvo – u nekim domenima i dalje ne vidimo dalje od okvira granica tradicionalnog društva. A te predstave su stvarane upravo da brišu postojeće granice.
Foto: Predstava Kosa (arhiva Ateljea 212)
Puteve novog, savremenog pozorišta, stvorila je Mira Trailović zajedno sa ostalim saradnicima. Te predstave obeležiće kraj šezdesetih i sedamdesete godine – zlatne godine Ateljea 212 – neponovljive, smele i buntovne.
Kosa
Režija: Mira Trailović i Zoran Ratković
Predstava „Kosa” je svojevrsni mjuzikl na kom su radili glumci Džer Ragani i Džems Rado; premijerno je izvedena 1967. u Njujorku, da bi samo dve godine kasnije bila postavljena na scenu Ateljea 212, u režiji Zorana Ratkovića i Mire Trailović. Premijera koja je odigrana u martu ostavila je ogroman utisak na beogradsku publiku, a o popularnosti predstave govori i podatak da je pored premijere bilo rasprodato narednih osam izvođenja.
Stavila sam „Kosu” na repertoar jer je ona pozorišni dokument o mladima u svetu, ali i što je po svaku cenu trebalo vratiti Ateljeu mladu publiku. Pozorišna publika postala je umorna od politizirajućih pozorišnih komada. Ostali su počeli da odvajaju publiku od pozorišta…
Mira Trailović povodom premijere „Kose”
„Kosa” je u to vreme, čini se, bila pravi odogovor na ono što je omladina želela. Ona je bila buntovna, slavila je slobodu i ljubav. Njena misija je bila da se ljubavlju može promeniti svet. Slavila je hipi ideologiju. Pored dobre prihvaćenosti od strane publike - preko 200 izvođenja u tadašnje vreme, naišla je i na kritike Jugoslovenske narodne armije. Predstava se igrala na Bitefu i Festivalu malih eksperimentalnih scena u Sarajevu, gostovala je u Ljubljani, Skoplju, Rijeci, Zagrebu… Igrana je i dva puta pred Titom – jednom za praznik 25. maj, drugi put u Domu omladine u Beogradu.
Oduševljena sam. Dekor, kostimi, hor i tekst – sve je to bilo izvanredno. Nije mi nimalo smetalo što su u pojedinim delovima komada nastupali glumci u slobodnijim scenama, pa čak i onda kad su neki od njih bili nagi, sve je bilo harmonično i čudno.
„Kosa” je put modernog studentskog teatra i njime će morati više da se ide, nadam se da će biti ovakvih predstava kod nas sve više.
Autori ovog mjuzikla posetili u i Jugoslaviju, ubrzo nakon premijere, „Džer Ragani i Džems Rado su dočekani cvećem i poljupcima”.
Rado: „Napravili smo je da ustaljenoj učmaloj publici ukažemo na nove ideje mladih o ratu, seksu, politici i umetnosti”.
„Kosa” je poslednji put odigrana u februaru 1973. godine kada je tadašnja vlast zabranila igranje mjuzikla. Razlog skidanja mjuzikla sa repertoara jeste pogrešno tumačenje određenih delova predstave.
Isus Hristos Superstar
Režija: Zoran Ratković
„Isus Hristos Superstar” je rok-opera ili mjuzikl, čije stihove je napisao Tim Rajs. U Americi, na Brodveju, ovaj mjuzikl je postavljen 1971. godine, da bi već sledeće godine bio igran na Velikoj sceni Ateljea 212. Ova predstava poznata je po slobodnom tumačenju Isusove i psihologije drugih likova. Odigrana je svega 21 put.
Idemo ka mladoj publici. Nadamo se da ćemo uspostaviti dijalog, pogotovu što je muzika „Isusa” mnogo privlačnija i uzbudljvija nego u „Kosi”.
Mira Trailović povodom premijere predstave
Interesantno je da je igranje premijere predstave bilo emitovano na Drugom programu Televizije Beograd, te je samo izvođenje bilo podređeno televizijskom prenosu. U ovoj predstavi izdvajaju se tri glavne uloge: Isus (Zlatko Pejaković), Juda (Zlatko Golubović) i Magdalena (Azra Halilović).
Njujorški „Isus” je, u odnosu na beogradski, provincijalan. Ova predstava ide u suštinu ljudskih problema, a ne u religiju.
Dr Jovan Rašković – nakon gledanja generalne probe
Superstar nije super predstava, ali valjana je primena muzičkog protiv sudbinskog udara koji nađe „iskru u kamenu”.
Milosav Marković (Politika Ekspres)
Smatra se da je sama predstava bila omaž rok kulturi, koja je tada cvetala u zemlji – zaključuje se da je tadašnja Jugoslavija pratila svetske trendove u oblasti umetnosti, kulture, muzike, mode…
Ovaj mjuzikl nije doživeo slavu kao prethodno stvorena „Kosa”, odigran je poslednji put 1973. godine, tako da je njegovo postojanje trajalo nešto manje od godinu dana. Svakako će ostati upamćen po kontroverznom imenu, tematici koja je bila do tada nepoznata, ali i dobrim reakcijama umetnika koji su ispratili njegovo izvođenje:
„Mada je predstava bila podređena televizijskom prenosu, veoma mi se svidela. Oduševli su me Branko Milićević i Zlatko Pejaković.” (Milena Dravić)
„Prvi put nam se desilo da nam se u pozorištu diže kosa na glavi. Tome je najviše doprinela izvanredna muzika over rok-opere, pa onda sve ostalo.” (Arsen Dedić I Gabi Novak)
Izvor: Muzej pozorišne umetnosti; Yugopapir
Foto: Arhiva Ateljea 212
