Treće veče festivala amaterskih pozorišta „Zlatna kulisa” otvorila je predstava „Otvoreno o beznađu” AKUD-a „Sonja Marinković” iz Novog Sada. Scenario predstave zasnovan je na komadima pisaca egzistencijalizma, pre svega Borherta i Ničea, dok je za režiju zadužen Milan Pletel.
Ova predstava nam, kroz četiri naizgled potpuno zasebne scene, govori koliko mali uticaj ljudi imaju na sopstvenu sudbinu. Često zarobljeni okovima prihvaćenog i normalnog, zaboravljamo da imamo samo jedan život sa kojim možemo raditi šta god poželimo. „Svi mi dugujemo jednu smrt – igraj se sa životom” središte je jednog od dijaloga predstave koji vode bezimeni likovi – Prvi i Onaj Drugi, sugerišući na opštost ove ideje u svetu. Ponavljanje reči dok one ne izgube svoje značenje, vođenje identičnih razgovora u krug, kao i razgovori potpunih neznanaca koji se u potpunosti poznaju, aludiraju na dramu apsurda koja se prenosi i na savremeni život. Poslednje dve scene „Inge Barč” i „Ničeovo ludilo” baziraju se na „Pesmi o Inge Barč” Teodora Galjčinskog i Bartovoj filozofiji i postavljaju jedno pitanje: Kako preživeti trenutke u kojima se prelaze granice koje ne bi smele da budu pređene?
Foto: Akademsko pozorište SKC Kragujevac
Nakon ove predstave prikazana je predstava „Miris života unazad” Akademskog pozorišta SKC Niš. Predstava je nastala po romanu „Život je pred tobom” Romena Garija, a režiju je radio Dušan Matejić.
Predstava se izvodi na kamernoj sceni tako da se od samog početka oseća prisnosti glumaca sa publikom. Prostor je skučen, te likovi ove priče su veoma blizu publike i ona može da oseti svakih njihov pokret i pogled. Glavni lik, Momo, je istraživač života. Kroz njegov lik sagledavamo celu predstavu, prolazeći brojne životne situacije koje nisu uvek podobne za godine koje on ima. Ova predstava prikazuje sve one sa margine - prostitutke, nerotkinje, siročad, ali i one koji su zbog nekih nametnutih okvira ipak „drugačiji”. Kroz brojne situacije sagledava se postojanje identiteta, a postavlja se i pitanje - ko sam ja? - Momo je Musliman, njegovo pravo ime je Muhamed i to je ono zbog čega ga sva druga deca maltretiraju, dok je njegova hraniteljka Roza, Jevrejka. Roza je bivša prostitutka koja je otvorila prihvatilište za decu prostitutki. Zbog njene bolesti, i demona iz prošlosti koji je opsedaju, sva deca je napuštaju i odlaze, osim Mome. Njihova borba i istrajnost, kao i brojna preispitivanja koja ih muče, obavijaju ovu predstavu i daju joj energiju i snagu. Prožima je i požrtvovanost i ljubav, kao i brisanje nejednakosti koje pred ovim malim ljudima i ne postoji, jer oni su takvi kakvi jesu, iskreni u svom postojanju.
Foto: Irena Antin (hocupozoriste.rs)
Mašta „malog” Mome ponekad i nadahnjuje: „Ja bih mnogo voleo da život može da se provede unazad” - kao što to može u filmu. Sve loše što se desilo ako ga vratimo unazad biće dobro, svi krivi koraci koje smo načinili, ako ih vratimo unazad neće biti načinjeni. Ovo je pre svega jedna psihološka drama koja ostavlja utisak zanimljive glumačke igre i poletnosti, ali ono što nedostaje jeste gledanje uživo. Ekran kompjutera ne može da dočara atmosferu te igre i prisnosti publike i glumaca, ne može da se oseti taj mali prostor u kom oni na sceni obitavaju, te skučene i mračne prostorije iz kojih proističu neverovatne priče.
Danas na Youtube kanalu SKC Kragujevac biće prikazana predstava „Garderober”, Teatra 5 iz Beograda, s početkom u 19 časova. Preko Zoom platforme publika će imati priliku da isprati tribinu pod nazivom Zakulisni razgovori, koja će biti održana od 21 čas.
