Juče, 14. novembra u Domu omladine odigrana je predstava Studija „Bis” pod nazivom „Svi smo priče – Koja je tvoja?” Režiju potpisuje Pavle Jerinić, a nastala je u zajedničkoj saradnji članova dramske grupe Studija „Bis”, koji su pisali tekst.
Ova predstava nas uvodi u period odrastanja, počevši od ranog redinjstva sve do srednjoškolskog doba. Namenjena je današnjoj omladini, koja lako prepoznaje savremene teme koje se tiču njih samih. Scene se veoma brzo smenjuju, glumci su razigrani i to je ono što pokreće. Kroz ove razigrane scene u trenucima se obrađuju veoma važne teme, kao što su anoreksija, anksioznost, silovanje, itd. Uigranost ansambla je ono što utiče da se predstava posmatra kroz jednu ličnost, bez obizra na to što se na sceni nalazi veći broj glumaca i glumica. Pokreti i pevanje, kao i monolozi koji često prate svaku početnu scenu, ističu zajedništvo koje ne posustaje od početka do kraja. Na sceni svako od glumaca prilaže više svojih priča. Interesantno je da su to priče njihovog ličnog iskustva ili onoga što su proživeli sa svojim društvom. Shvatamo da kako ulaze u zrelije doba pojavljuju se kompleksniji problemi, koji su teže rešivi i koji ih uzdrmavaju, zbunjuju i plaše.
Članovi dramske grupe „Studija Bis” svoja i tuđa iskustva i sve one sitnice koje čine život podelili su sa mladom publikom u možda za njih neobičnoj formi. Ne postoji jedna osoba koja priča svoju priču – nego su svi jedna osoba, a na kraju se shvata da su ta jedna osoba svi. Mnogo je priča na ovom svetu – od prvog dodira sa alkoholom, nekad dobrog, nekad tragičnog; prvih ljubavnih odnosa (ko još nije svoju prvu ljubav smarao – ili bio smaran – sa porukama?) , bega od roditelja – ko još nije bio buntovan da, ne obavestivši roditelje, pobegne u drugi grad, dok za roditelje navodno uči? Ma u bilo koji grad, da pobegne bilo gde. Samo da se pokaže prkos koji ističe novootkriveno JA u odnosu na autoritet roditelja.
Priče – mnogo različitih, različitih onoliko koliko ima ljudi koji su ih ispričali – od detinje vezanosti za majku od kako se rodi, preko prvih iskustava u školi – a koje se tiču što spajanja sa društvom oko sebe, što nalaženja svojeg ja – ispričane su na takav način da se svako prisutan može pronaći u njima, bio dete ili odrastao. Kako se ulazi u pubertet, neka univerzalna iskustva postaju teška, ali ona su put ka spoznaji onoga što ćemo postati kao odrasli ljudi. I ta borba, način kako ćemo se nositi sa problemima, jeste ono što gradi naše priče. A i kada postanemo odrasli – i tada se neprestano gradimo, samo probleme nalazimo tamo gde ih pre nismo videli.
Nakon predstave sami stvaraoci ove predstave podelili su svoja iskustva, gde je zaključak bio da – ma koliko se u datom trenutku problem koji imaš činio težak, bitno je samo da guraš dalje. Jer sve je život, a mi kroz probleme učimo da se nosimo sa njim.
Danas će biti odigrana predstava „Indigo” – u produkciji CEKOM Zrenjanin u 20h.
