Poslednji sunčevi zraci obasjali su Vilu Stanković u Čortanovcima uz lahorne povetarce na jubilarnom desetom Šekspir festivalu pod sloganom „To ispade bolje nego što sam očekiv’o” sve do naredne godine. Imali smo prilike da uživamo u predstavi „Perikle”, Flute Theatre iz Velike Britanije u režiji Kelly Hunter. Ova predstava će danas imati još jedno izvođenje za osobe sa autizmom.
Na drugom Šekspir festivalu, 2015. godine igrana je predstava „Perikle” u režiji Nikite Milivojevića koja je bila prva srpska pozorišna produkcija ovog komada. Ovo delo često se klasifikuje kao tragična drama ili romansa i smatra se jednim od manje poznatih Šekspirovih komada i ređe se izvodi nego neka druga njegova dela. Smatra se da kulminira u postamentarno delo „Bura”. Moglo bi se reći da je ovaj komad nepravedno zapostavljen, što zbog sinoćne fantastične izvedbe, što zbog zanimljivosti i jedinstvenosti gde se može istražiti i uživati u epskom narativu i tematskim dubinama.
Radnja „Periklea” prati život istoimenog naslovnog junaka koji je vladar Tirea. Tokom svog putovanja on susreće različite likove i prolazi kroz niz avantura. Drugi deo drame fokusira se na njegovu ćerku Marinu i njenu sudbinu od koje je primoran da se rastane usled niza nesreća i veruje da je ona mrtva. U međuvremenu, Perikle otkriva da je njegova ćerka možda još uvek živa i drama kulminira njihovim susretom gde se otkriva njihov pravi odnos i porodica se konačno ujedinjuje. Tematska složenost očiglednog gubitka, decenijama razdvajanje oca, majke i ćerke, ovo je priča o ljudima koji beže spasavajući svoje živote, gube svoje voljene na moru i doživljavaju čudesna okupljanja. Istražuju se teme poput tajni, gubitka i obnove, porodičnih veza i snage ljubavi. Drama ima elemente tragičnosti, ali takođe naglašava nadu i obnovu.
Okarakterisan kao „pozorište flauta” i opisan kao „najbolji Perikle poslednjih nekoliko godina”, predstava Flute Theatre nam donosi jednog revolucionarnog Šekspira kroz surovu i minimalističku adaptaciju kroz nekolicinu stolica i muzičke instrumente. Glumci su u komotnim kostimima, u patikama, igrajući sa naznakama uz poneke odevne detalje brzo smenjujući više likova. Izvanredna glumačka ekipa koristeći muziku, ples i emocionalnu otvorenost dočarava oluje, kidnapovanja i vaskrsenja koristeći svoja tela, glasove i duše. Divno je slušati Šekspirov tekst uz karakterističan britanski akcenat. Muzika uživo tematski je naknadno opremljena fenomenalnom koreografijom koja je održava u vazduhu. Izuzetni pokreti su toliko prodorno i lepo izvedeni da dodaju naboj romantici i omogućavaju da se zaplet odvija mnogo manje trzavo i neuporedivo nego što može i to je ono što upotpunjuje predstavu. Glumci kroz pripovedanje urezuju nezaboravne scene, dinamičan je tok i nema praznog hoda što zaokružuje predstavu do njenih čudesnih krajeva gde i mi kao publika izlazimo na scenu i plešemo zajedno sa glumcima. Ekipa je zaslužno nagrađena dugim aplauzom i ovacijama.
U Srpskom narodnom pozorištu, 12. oktobra, očekuje nas „Šekspir/bah” Théâtre des Bouffes du Nord (Francuska) u režiji Sonia Wieder-Atherton što će označiti završnicu ovogodišnjeg izdanja festivala.
Foto: Promo/Šekspir festival
