Šekspir festu uvek se rado vraćam, što zbog nesvakidašnjeg ambijenta Vile Stanković u Čortanovcima, nalikujući na Glob teatar iz Londona, i prelepe atmosfere kojoj bi čak i sam Šekspir (po)zavideo; tako i zbog raznih predstava iz sveta koje gostuju. Ove godine festival slavi jubilarno, deseto izdanje. U nadi da će (is)trajati još toliko, pa i više.
Festival je otvorila predstava „Bogojavljenska noć“ u režiji Ivana Vanje Alača kao deo nove programske linije – „Moj prvi Šekspir”. Ovaj projekat ima za cilj da omogući mlađoj generaciji pozorišnih stvaralaca (reditelj, glumci, produkcija...) da se prvi put profesionalno susretnu sa delom Šekspira i na scenu postave jedan njegov komad. Predstava je nastala u saradnji Šekspir festivala, Pozorišta mladih i Akademije umetnosti Novi Sad, i nakon premijernog izvođenja na festivalu svoj život će nastaviti u okviru redovnog repertoara Pozorišta mladih.
Ova Šekspirova komedija zabune, u originalnom nazivu „Twelfth Night“, proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najraskošnije i najburnije obeležava završetak raskošnih i burnih veselja. Mesto radnje ove duhovite i začudne komedije vodi nas u mističnu zemlju Iliriju. Glavni sukob predstavljen je tako što je Viola zaljubljena u Orsina, koji je zaljubljen u Oliviju, koja je zaljubljena u Violu, koja je maskirana u muškarca po imenu Cesario. To je ljubavni trokut, komplikovana činjenica da ni Orsino ni Olivija ne znaju da je Viola žena.
„Bogojavljenska noć“, koju smo sinoć imali prilike da pogledamo, svedoči koliko je zapravo Šekspir i dan-danas mlad i koliko mu nije potrebna aktuelizacija ili osavremenjivanje. Dramaturškinja Divna Stojanov koristi principe vodviljske dramaturgije, ukršta originalni tekst sa sonetima i delovima iz drugih Šekspirovih komedija kreirajući jedno impozantno čitanje. Reditelj se vodi vodviljem kao žanrom u kojem postavlja ovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, i gotovo bez scenografije (pro)nalazi sjajna i interesantna mesta za geg. Energijom, brzinom i kreativnom i visprenom režijom Alač sebi otvara put na kojem ga čeka svetla budućnost i blistava karijera. Pohvalno je što veći deo autorske ekipe čine mladi i talentovani ljudi koji imaju priliku da se pokažu i iznesu svoje umeće, uz podršku nešto starijih kolega.
Impresivno je što predstave na ovom festivalu otpočinju u suton dok sunce neprimetno zalazi i blago pada mrak. Akteri (se) igraju i sa ironijskim otklonom oživljavaju mudru ludu, Ludala (Miloš Lazić), viteze kukavice - vitez Tobi Štucalo (Đorđe Mitrović) i vitez Endrju Jezoliki (Ervin Hadžimurtezić), groficu u crnini, Oliviju (Jelena Lončar), sujevernog puritanca, Malvolija (Aleksandar Milković), muškarca koji je žena, Violu (Andrijana Đorđević) i čitav svet Šekspirove Ilirije koji još čine: Grof Orsino (Miloš Macura), sluškinja Marija (Anica Petrović), Antonio (Saša Latinović) i Sebastijan (Aleksa Jovčić). Dobar deo ekipe čine studenti Nikite Milivojevića i može se osetiti njegov veliki pečat u svemu tome. Glumci imaju muzičku pratnju, koju uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Čak ni mali pehovi poput pucanja pantalona, zastanka muzike, kijanja iz publike nisu ih omeli i hitro i vešto su improvizovali kroz sposobnost da samo nastave dalje. Ovakve stvari svedoče da pozorište jeste živa stvar, da se dešava u trenutku „ovde i sada“ i da nijedno igranje ne može biti isto. I u tome jeste njegova čar i magija. Svakim narednim izvođenjem ova predstava će biti uigranija i vrlo verovatno pronaći mesto u srcima gledalaca.
Sinoć jesmo imali priliku da se dobrano i valjano nasmejemo, ali iza tog smeha krije se nešto mnogo više i dublje i otvaraju se brojna promišljanja. „Bogojavljenska noć“ istražuje teme ljubavi, identiteta, prerušavanja i ludila na način karakterističan za Šekspirova dela. Suština je jednostavna – pretvaramo se, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, a samo treba otvoriti oči i dušu. Za kraj ću ostaviti izjavu kojom se mlad reditelj ove predstave vodi, koja i nama kao gledaocima može biti vodilja i koja zasigurno može pokrenuti neka pitanja: „Širom sveta se i dan danas zabranjuju pozorišne predstave, filmovi i ostali vidovi umetnosti. Ako političari veruju da umetnost može nešto da promeni, ko smo mi da ne verujemo!?“
Večeras, drugog dana festivala, na programu je predstava iz Jermenije, „Romeo i Julija“, Yerevan State Chamber Theater u režiji Luisine Yernjakyan sa početkom od 20 časova. Obavezno ponesite Autan, komarci su nemilosrdni!
Foto: Marija Erdelji
