Reflektor teatar novu sezonu započinje predstavom „Ćao svima”, koja će premijerno biti izvedena 26, 27. i 28. septembra. Predstava se bavi pitanjem influensera i sve većim uplivom digitalnih tehnologija. Ova predstava napušta prostorne i vremenske okvire teatra, jer će se odvijati tokom čitavog dana, pri čemu će publika imati priliku da putem društvenih mreža komunicira sa likovima. Tim povodom razgovarali smo sa glumcima predstave i novopečenim influenserima – Tanjom Petrović Živković, Đorđem Galićem, Nikolom Pavlovićem i Majom Šušom.
Koliko je bilo teško postati Instagram influenser?
Tanja: Preteško, nisam ni postala. Meni je bilo najteže, jer su svi ostali iz ekipe imali iskustva na ovom polju, znaju kako funkcionišu mreže, a ja na tom polju nisam aktivna.
Đorđe: Meni koji ne znam šta znači piksel, ne znam šta znače neke osnovne tehničke stvari je bilo teško, ali hvala mojoj dramaturškinji Sofiji Dimitrijević. Da nije bilo nje, ne bi bilo ni Junija.
Nikola: Meni nije bilo teško, jer dosta sam na Instagramu i dosta se razumem u to, jedino što me ne zanima da budem inflenser i to mi je naporno. Influenseri znaju tačno kad šta izbacuju: u jedan se izbacuje stori, u tri se izbacuje IGTV i to je stvar koja me jako smara. Sada ni sa ovim influenserskim profilom nisam toliko aktivan, ali se trudim da budem prisutan.
Maja: Kada sam čula da će naši likovi biti influenseri, imala sam veliki otpor. Uopšte mi se nije svidela ta ideja, jer bilo mi je nejasno šta mi imamo u okviru toga da ponudimo. Moj lik je u početku bio koncipiran kao basic beauty influenserka i to mi nije bilo izazovno. Do momenta kada smo došli do toga da Neda nosi roze periku i da se taj lik potpuno drugačije definiše, pa mi je sve to postalo jako zabavno.
Da li imate sličnosti sa likovima koje ste razvijali za potrebe predstave? U kojoj meri ste Instagram sadržaj kreirali na osnovu svojih interesovanja?
Tanja: Nemam neke preterane sličnosti, osim ljubavi koju osećam prema toj ženi, koja je meni užasno iritantna i glumački vrlo izazovna, jer se tu borim sa svojim granicama. Nemamo sličnosti osim što smo obe majke, samo što ja nisam razvedena. Jedino nas deca spajaju.
Đorđe: Nikada nisam imao neki proces gde sam prvo gradio lik, pa sam tek onda saznao u kojoj će situaciji biti smešten. Onda sam shvatio da je sjajna metoda prvo stvoriti lik, pa tek onda njegovu ulogu u predstavi. Samo nam je Pazolini bio zajednički, jer je on Italijan, a Juni se kune u Italiju.
Nikola: Ja volim da kažem za svog lika da je on anti-influenser, što je super sličnost sa mnom. Sa ASMR-om nemam nikakve sličnosti, bilo mi je ozbiljno komplikovano da shvatim zašto se to nekome sviđa i zašto to neko radi i snima. Nekako mi je najzanimljiviji period kada sam „putovao” u Bazel, dok sam zapravo sedeo u Dorćol Platzu, a ljudi su mi slali neke storije, fotke, nešto skidam sa TikToka-a, to kropujem i postavljam. Onda se setim stvari koje sam ja posetio u Bazelu, na primer muzej Tinglija, pa su ideje same dolazile šta da postavim. Našao sam neke delove sa kojima mogu da se povežem, sve ostalo je bio posao.
Maja: Maja od 23 godine možda ima neke sličnosti sa Nedom na nivou osećanja i doživljaja sveta oko sebe. Sada ne toliko. Desilo mi se da sam bila dva puta na moru u tom periodu, pa sam to iskoristila za snimanje sadržaja, ali nisam potencirala kako Neda najviše na svetu voli more, kao što volim ja. Dešavalo se da ja legenem u 11, a okačim da je Neda na žurci, pa se budim u dva ujutru da okačim još jedan stori. Ja stalno dobijam sadržaj sa žurki, jer Nedin ritam nikako ne može da postigne jedna osoba.
Kakvo razmišljanje i koje strategije i koje strategije su bile potrebne za ovu ulogu?
Tanja: Sve što nam se događalo je bilo potpuno novo iskustvo, jer smo imali sasvim drugačiji pristup likovima. Zahtevalo je mnogo brže funkcionisanje mozga koji će napraviti nešto bez ičega u početku. Mi smo imali samo jednu stranu teksta i odmah smo se projektovali i počeli da pravimo sadržaje ni iz čega. Nismo znali gde idemo, ali smo se u to potpuno upustili.
Đorđe: Zahtevalo je da se mnogo više aktiviram vezano za stvari u koje se lično ne razumem, kao što je šminka, kao što su to neki proizvodi vezani za negu, šminkanje. Meni je to potpuno strano. Pokušao sam da u lik ubacim cross fit, kojim se ja bavim, pa sam u toj oblasti doprineo najviše.
Maja: Svaki lik je imao svoj tim, svoju dramaturškinju i čitavu ekipu koja radi za taj lik. To je bilo zanimljivo, jer smo prvi deo procesa radili odvojeno, svako sa svojim timom. Promišljali smo gde taj lik izlazi, kako se oblači, od kojih brendova bismo mogli da tražimo garderobu. Sve te stvari su definisale i pravile pojedinačno svaki lik. Kada smo pokrenuli svoje profile i počeli njima da se bavimo, tek tada smo se i okupili. Nismo imali zajedničku probu dok nismo već negde formirali profile.
Kako će se vaši likovi razvijati sa svakom novom predstavom?
Tanja: Likove u predstavi smo formirali kao u svakoj normalnoj predstavi, tako da će u osnovi oni biti uglavnom isti. Što se tiče likova na Instagramu, tu još uvek nismo ostvarili interni dogovor, da li će živeti i nakon premijere ili će to biti samo osvežavanje publike pred svako novo izvođenje. Važno je da se profili neće ugasiti.
Đorđe: Mislim da se to neće puno promeniti, to će biti nadogradnja svega što postoji.
Nikola: Sada nam je bilo bitno da budemo aktivniji kako bi publika došla da nas vidi. Pre nego što smo objavili da se radi o predstavi, ljudi su me konstantno na pravom Instagram profilu pitali zašto lažem ljude da sam u Bazelu, da sam završio FDU...
Maja: Bilo je zanimljivo pratiti kako ljudi reaguju na te profile kada smo mi objavili da su to likovi koji postoje za potrebe predstave. Pre toga su mi stalno slali Nedin profil i govorili kako liči na mene. Ljudi nisu bili sigurni o čemu se tu radi, mislili su da smo odlučili da budemo influenseri, do momenta kada smo zvanično rekli da se radi o predstavi.
Opišite jedan dan u životu influensera. Da li imate neku rutinu?
Tanja: Moja dnevna rutina se svodi na to da ja Nikolini, koja je pomogla mom profilu da živi, pošaljem šta bi bilo dobro da ona samo objavi kad god stigne. Ja sam inače instagramski voajer, koristim Instagram da bih gledala sadržaje na njemu, retko kad šta postavljam i vrlo sam nevešta u svemu tome.
Đorđe: Dan mi izgleda tako što ustanem, vidim objave moje dramaturškinje Sofije na svom profilu, pa se još više oduševim, jer ona svakom svojom objavom Junija još više nadogradi. Takođe, najviše mi je pomogla Kata Ivakić, naša influenserka. Meni je fascinantno da neko na taj način razmišlja, ona ima tu sposobnost da odmah napravi profil imaginarnog lika u glavi. Ta isprogramiranost kada si u materiji je neverovatna.
Maja: Svako jutro kada ustanem, uzmem telefon i vratim se u krevet. Onda napišem dramatruškinji Mili poruku – Šta radimo danas? Šta postavljamo na Instagram? Onda mi odlučimo šta postavljamo kao post, ali zatim kreće čitava agonija oko storija, jer je sa mojom perikom to prekomplikovano. Bila sam u situaciji da me Mila moli da stalno stavljam periku i da idem kroz grad, snimam se svuda. To je bilo poprilično neobično iskustvo, jer sam prvi put osvestila koliko ljudi koji imaju tu vrstu ekstravagantne pojavnosti skreću pažnju u vremenu i prostoru. Ta količina pritiska šta ćemo objaviti, koliko ćemo objaviti, bio je momenat kada sam shvatila koliko je težak posao biti influenser i koliko je to za nas mučenje. Pretpostavljam da je za ljude koji to rade uživanje i zabava. Meni se smučio Instagram, mrzim ga.
Nikola: Kada sam krenuo da radim ASMR, otišao sam u kupovinu i uzeo gomilu proizvoda – smoki, plazmu i sve ostalo. Onda sam krenuo dva, tri dana da izbacujem i četvrtog dana sam shvatio da sam sve pojeo. Pa onda kupim čarobnjake i setim se koliko dugo nisam jeo čarobnjake. Tako da, ja nemam Milu koja me napinje sa tim stvarima. Ujutru kada se probudim prvo vidim sva pominjanja na Nedinim storijima.
Da li očekujete da će se mladi ovom predstavom bolje upoznati sa pozorišnom umetnošću, zbog novog, virtuelnog koncepta?
Tanja: Čini mi se da naši profili nisu vidljivi za široku populaciju, koliko su negde interni. Tako da nisam sigurna koliko profil može da bude vidljiva reklama koliko je reklama same predstave, ono što je primarna stvar. A bilo bi super da to vremenom postane. Možda će mladi dolaziti na osnovu profila kada i mi budemo imali mnogo više realnih pratilaca.
Nikola: Kada bih video da postoji predstava koja ima transmedijalni storytelling u vidu Instagrama, Vajbera, ja bih voleo da dođem da vidim šta je to. Kako se koncipira predstava preko društvenih mreža, mislim da bi to bilo uzbudljivo za sve ljude, ne samo za mlade.
Kakva su vaša očekivanja, čemu će ova predstava naučiti publiku?
Đorđe: Nadam se da publika influensere nakon predstave neće posmatrati onako kako se predstavljaju, već da će shvatiti da iza toga stoji nešto nežnije, realnije i da je to samo biznis.
Nikola: Dosta ljudi, kada te vidi na mreži, stiče utisak koji često nije tačan, tako da će ova predstava da pruži publici nešto novo: shvatiće da iza tih profila stoje realni ljudi sa realnim problemima. Svako od nas ima neke probleme i postoje razlozi zašto neko nešto izbacuje ili se ponaša na određen način.
Foto: Luna Stevanović (hocupozoriste.rs)
Cover: Reflektor teatar
