Milan Lane Gutović bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac i voditelj. Rođen je 11. avgusta 1946. godine na Umci, prigradskom naselju Beograda. Maturirao je u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, kada i stiče nadimak Lane. Isprva upisuje Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, međutim ipak postaje student na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, na kojoj je diplomirao 1967. godine. Bio je jedan od čuvenih „Bojanovih beba”, zajedno sa svojim kolegama sa klase - Josifom Tatićem, Svetlanom Bojković, Đurđijom Cvetić i Tanasijem Uzunovićem.
Stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je odmah nakon diplomiranja, igrajući u predstavi „Smrt Uroša V” reditelja Miroslava Belovića. Svoju prvu veliku ulogu, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ostvaruje predstavom „Požar strasti”, koja je u ono vreme predstavljala pravi zaokret u repertoarskoj politici beogradskih pozorišta.
Mladi, očigledno daroviti glumac Milan Gutović, dao je Adi znatno komplikovanije obrise: on je izveo pred nas lik iza čije se spoljne klovnovske obrazine, krila duša mladića progonjenog neurotičnom potrebom da potvrdi svoju muškost pred licem celog sveta.
(Vladimir Stamenković, NIN, 1968)
Milan Gutović, svoju karijeru pretežno nastavlja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u predstavama: „Junona i Paun”, „Mudra glupača”, „Protekcija”, „Kraljević Marko”, „Kad su cvetale tikve”, „Pigmalion”, „Omer i Merima”, „Hamlet”, „Spaseni”.
Repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1971. godine postaje dodatno obogaćen komadom Žoža Fejdoa „Buba u uhu”, u režiji Ljubiše Ristića. Predstava je okupila sva značajna imena beogradske pozorišne scene, a Milan Gutović, rame uz rame sa Nikolom Simićem, tumači lik Kamije Šandebiza.
Maštovito i efektivno komičarsko rešenje svog Kamija Šandebiza, Gutović neverovatno pažljivo neguje – ne sećamo se da je i jednog trenutka bio iznenađen ili isprovociran da skrene u nesigurnu improvizaciju, površan gest. Neverovatno brzih komičarskih rešenja, Gutović uvek nalazi najbolja rešenja.
(Milutin Mišić, Borba, 1978)
Na scenu Ateljea 212, Gutović stupa 1973. godine, predstavom reditelja Ljubomira Draškića „Maratonci trče počasni krug”.
Ne bi se moglo sa sigurnošću reći da li se Mirko, čiji lik tumači Milan Gutović, među svojim vršnjacima ponašao kao odsutni posmatrač, zato što je „najmlađi iz one porodice ludaka“, ili pak jednostavno, zato što ne zna kako drugačije da se ponaša. Pošto je pod pitanjem njegovo prisustvo u tim scenama, dolazi u pitanje i stvarni smisao njegovih „izleta“ iz kuće. Gutović je ubedljiv tek kad progovori kao Topalović, u njegovoj ulozi to je jedina autentična inspiracija.
(Feliks Pašić, Borba, 1973)
Sjane stručne kritike i reakcije publike, Milan Gutović dobija komadom Ljubomira Simovića „Putujuće pozorište Šopalović”, u režiji Dejana Mijača.
Sa uzbudljivošću i izražajnošću, ništa manjom od one što je postiže Šantić, Milan Gutović igra ulogu Filipa, pravog glavnog junaka ove tragične drame. Kao i uvek očaravajuće ležeran, ali tako da to ne guši složeni unutašnji život lika, sa blagim, uznesenim, žerarfilipovskim licem, on je podjednako dobar i u nemim, pasivnim scenama, i u prizorima kada je grozničavo aktivan, glasan i bučan, oličavajući pritom onu ontološku tajnu, tajnu čoveka o kome nikad ne saznajemo čitavu istinu.
(Vladimir Stamenković, NIN, 1985)
Gutović nastavlja karijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u predstavama „Kabare”, „Rodoljupci” i „Revizor”, dok za ulogu u predstavi „Rušenje naroda u dva dela” reditelja Dejana Mijača, dobija izuzetne kritike za glumačku spretnost i neupitan talenat.
U glumi Milana Gutovića, prepliću se realistično i groteskno, ima nečeg od dečačke nezrelosti. To je veliko, opasno, šarmantno derište, koje ispituje sebe, svoju hrabrost, odraslost, i još ne shvata, mada je prošlo kroz ratni inferno, da život nije igra, da je smrt konačna, nepoznata činjenica.
(Vladimir Stamenković, NIN, 1988)
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1996. godine, na repertoaru se pojavljuje obrada čuvenog Nušićevog komada „Gospođa ministarka”. Kako se tada pisalo, komad je okupio glumačku ekipu snova, među kojima je bio i Milan Gutović, tumačeći lik Teča Pante.
Svoju karijeru, Gutović nastavlja igrajući nekoliko predstava u Pozorištu Slavija, a posebno se istakla predstava „Obično veče” kojom je Gutović proputovao gotovo ceo svet. Ova predstava je prva koja je na srpskom jeziku igrana na Brodveju.
Predstavom reditelja Juga Radivojevića „Laža i paralaža” u Narodnom pozorištu u Beogradu, Gutović u svom tumačenju Alekse, unosi nešto novo, do tada neviđeno u prethodnim glumačkim interpretacijama.
Milan Gutović, kao Aleksa, lažni baron Golić, bio je različit od ostalih Golića, u dosadašnjim inscenacijama ove, često igrane komedije. Izvesnom utišanošću, kamernijim sredstvima, on je, po znaku, mala, skromna skitnica, koja sredstva bira na licu mesta. I njemu to samom, nekako teško pada. Izvestan umor, izvestan nagoveštaj čoveka na zalasku, daje Goliću Milana Gutovića malo pokriće da bude konvencionalan u sredstvima koja mu Sterija i reditelj nude. No, veliki glumac će, verujemo, igranjem ove predstave nadoknaditi Golića do mere kada on postaje novi Kralj Ibi, ili neki drugi lik, koji mnogo i rado, takođe vrlo uspešno improvizuje.
(Dragana Bošković, Danas, 2006)
Neku od svojih poslednjih uloga, Gutović je ostvario u predstavi „Sumrak bogova” reditelja Jagoša Markovića, u Beogradskom dramskom pozorištu. Predstavom je pokazao „u kolikoj je meri umeće gulmca sadržano u njegovoj uzdržanosti”.
Milan Lane Gutović preminuo je 25. avgusta 2021. godine u Beogradu. Sahranjen na groblju u Kumodražu
Izvor/foto: Muzej pozorišne umetnosti; Arhiva Jugoslovenskog dramskog pozorišta
