Svečano je zatvoren prvi Angažman Fest, a žiri u sastavu Dragana Šujak – balerina, Sandra Rodić Janković – glumica i predsednica Tea Puharić – pozorišna i radio rediteljka, doneo je sledeće odluke:
Nagrada za najbolju predstavu festivala: “Indigo”, režija Dušan Kajeljski, CEKOM Zrenjanin
Nagrada za najbolju mušku ulogu: Rista Milutinović, za ulogu u predstavi “Svi smo mi priče, koja je tvoja?”, Studio BIS Beograd
Nagrada za najbolju žensku ulogu: Bojana Kužac, za ulogu u predstavi “35 kalorija bez šećera” Studio Centar, Beograd
Specijalna nagrada za maštovit scenski izraz i stil predstave: “Svi smo mi priče, koja je tvoja?”, Studio BIS Beograd
Prema mišljenju publike, najbolja predstava festivala je “Mrtvo more za početnike” teatra “Gimnazijalac” iz Lebana.
Kako je na svečanom zatvaranju organizatorka Marija Stranjina navela, “jako je teško realizovati jedan festival, a još je teže to uraditi prvi put”. Ipak, mladi organizatori “Angažman Festa” odradili su odličan posao, organizujući festival sa kvalitetnom selekcijom predstava koje se bave vrlo važnim temama za mlade, uz vrlo profesionalan odnos u svim aspektima koji organizacija jednog festivala podrazumeva. Iz tog razloga ne sumnjamo u svetlu budućnost ovog festivala, koji ima prostora da briše granice, i što da ne, poprimi međunarodni karakter.
Poslednje večeri festivala odigrana je predstava „Reči od kamena”, Hleb teatra. Nastala je kao rezultat dvogodišnjeg povećenog rada umetnika i dramskih pedagoga u okviru projekta Zajedništvo, ostvarnog u više beogradskih osnovnih i srednjih škola. Predstava je nastala u saradnji Hleb teatra i Centra za dramu u edukaciji i umetnosti – CEDUM.
„Mjuzikl o nasilju” kako je i opisana ova predstava, prati lik Milice, koja prolazi kroz različite segmente svog odrastanja, pokazujući koliko internet i telefoni upravljaju ljudima, a najviše omladinom, koja ponekad ne ume da postavi granice privatnog i društvenog. Ova predstava na jednostavan način prikazuje našu okolinu, počevši od roditelja koji sve manje posvećuju pažnju svojoj deci ili uopšte ne bave se njihovim životom, da ne znaju koliko internet upravlja mladima, do školskih ustanova gde se ispoljavaju različiti vidovi diskriminacije, nasilja i strahova od odbacivanja. Prikazuje se i lik psihološkinje, koja može da se uporedi sa mnogim ljudima koje smo sretali u našem školovanju, često nemajući vremena za probleme učenika, dolazeći u pomoć na samom kraju, kad problemi postanu toliko ozbiljni i poražavajući.
Predstava počinje videom koji je Milica snimila svojim roditeljima, pre nego što je planirala da počini samoubistvo. Od tog trenutka otvara se priča koja oslikava jedan krug vršnjačkog nasilja, koji dobija na jačini onda kada se pojavi vođa kog svi prate. U ovom slučaju vođa je najpopularnija devojka u školi - Beta. Beta ima svoju „svitu” i njoj je priklonjeno odeljenje. Kako će Milica postupiti u trenutku kad Beti „stane” na put, kakve će posledice imati to njeno delo, kao i na šta je spremna omladina da ispolji na društvenim mrežama, ne znajući kakve će psihičke povrede načiniti slabijoj strani, saznaćemo kroz maštovitu igru, pesmu, komične situacije i razigranost. Ta razigranost je obeležila predstavu od početka do kraja i to je ono što drži pažnju mladima.
Posle svake predstave održani su okrugli stolovi, ali ovaj put na drugačiji način. Publika je imala priliku da postavlja pitanja, ne glumcima, već likovima, kako bi doprla do još dublje priče koju ovi likovi nose i otvorila više problema kojim se bave kroz ceo rad. Kroz takav razgovor isplivaju interesantna pitanja i shvata se koliko su glumci morali da promišljaju i da dolaze do zaključaka da bi stvorili ovu predstavu. Zbog toga danas ova predstava se stvara interaktivno sa učenicima, igrajući se u učionicama ili školskim salama, davajući slobodu svima da se uključe u stvaranju ove priče.
Predstavu je obeležila istoimena pesma, a na sceni je izvodi Jovana Mihić:
Reči od kamena
Reči mogu biti i od kamena
mogu boleti kao udarci
reči mogu leteti sa strelama
mogu gađati kao meci.Izrešetana moja duša je
šuplja kao sito, kao rešetka
u njoj sklupčana ležim ja,
ležim tako ranjena.Reči od kamena užasno bole
reči od kamena to nisam ja
reči od kamena to je neka ptica ranjena
neka druga dimenzija
to ne želim biti ja.I šta sad kad prošlo je
i šta sad kad nemam gde
i šta sad kad još odzvanja,
odzvanja i odzvanja.Kad još čujem vaše reči zle
kad još trpim vaše poglede
kad još znam da ništa prošlo je
i neće sve i neće sve .Kuda sada da se sakrijem
kako da vas nikad ne vidim
ko će da me sada zaštiti
i zagrli, zagrli.Reči od kamena
reči su od kamena
reči od kamena
i od udarca
i od kamena
reči su od namera
i od mermera
i od kamenih namera
reči su te što te zabole
što te zabole
što te zabole.
